Посланица Митрополита берлинског и немачког Марка клиру, монасима и мирјанима поводом ширења вируса корона

 

Драги у Господу оци, браћо и сестре!

Поново и поново Господ Бог показује Своје милосрђе и дуготрпљење према људском роду. Међутим, човек није хтео да Га слуша и да призна како у великој мери потребује помоћ и милост Божју. Човек је хтео да замени Бога собом непромишљено се мешајући у свет – творевину Божју – и у човекову природу. И човек већ легализујући еутаназију, не жели да прихвати време своје смрти које му Бог одређује; не жели да призна Богом дату разлику између мушкарца и жене, посебно призвање свакога; није спреман да прихвати рађање деце као природну појаву у свом животу и не даје биљкама да расту на природан начин.

Зар је онда чудно што се стално појављују нове болести и што против њих већ нема средстава која би могла да олакшају судбину заражених људи?

Задесила нас је зараза, која још увек није тако страшна као оно с чим су се суочавали наши преци и савремени човек је беспомоћан! Морамо да затварамо школе, факултете и места на којима се људи окупљају. Лекари и медицински персонал су преоптерећени, болнице не излазе на крај с болешћу, а на неким местима се већ чак и цркве затварају. Али Господ је „милосрдан и милостив… дуготрпељив и многомилостив“ (Пс. 102, 8). Он чека да Му се обратимо и неће нас оставити, неће нам дати теже бреме него што можемо да понесемо.

Зар наше друштво не личи на становнике древнога града Ниниве? Њихов цар је устао са свог престола и скинуо је са себе царске одоре, па се обукао у кострет, сео је у пепео и заповедио да се објави и да се каже у Ниниви у име цара и његових велможа: „Јер кад дође та реч до цара ниневијског, он уста са свог престола, и скиде са себе своје одело, и обуче се у кострет и седе у пепео. И прогласи се и каза се по Ниневији по заповести царевој и кнезова његових говорећи: Људи и стока, говеда и овце да не окусе ништа, ни да пасу ни да пију воде. Него и људи и стока да се покрију кострећу, и да призивају Бога јако, и да се врати сваки са свог злог пута и од неправде која му је у руку“ (Јон. 3, 6-8). Није случајно што нас је ова невоља снашла и што се појачала за време Великог поста. Становници Ниниве нису чекали да виде хоће ли се пророчанство остварити, већ су одмах одредили себи молитву и пост. И Господ је обуставио казну.

Како да поступамо у ове дане кад се над нас надвила опасност од престанка богослужења у нашим храмовима и обављања тајни? Пре свега, признајмо у садашњој посети Божјој правосуђе Божје које подносимо као казну за грехове, а такође, пробудимо се да се поправимо. Немојмо оклевати да прибегнемо посту и молитви како бисмо умилостивили Свемилосрдног Бога. Сваког верника у Немачкој епархији позивам да се обавезно моли ујутру и увече одговарајућим јутарњим и вечерњим молитвама, додајући молитву преподобног Јефрема Сирина, као и да храни своју душу редовним читањем Псалтира.

Време ширења болести је и време могућности служења ближњем. У условима кад су у Немачкој затворене школе и дечји вртићи, а истовремено су старији људи најрањивији чланови наше породице, позивам вас да ограничите себи коришћење друштвених мрежа и грозничаво тражење вести, те да више времена посвећујете делима љубави и милосрђа у својој домаћој Цркви.

Истовремено, не будимо лењи у коришћењу средстава и мера предострожности које нам налаже држава ради очувања или обнављања нашег здравља и ради спречавања даљег ширења болести.

И тада ћемо моћи да се надамо у милост попут оне коју је Господ применио према Нинивљанима: „Бог виде дела њихова, где се вратише са злог пута свог; и раскаја се Бог ода зла које рече да им учини, и не учини“ (Јон. 3, 10).

 

+Марко,

Митрополит берлински и немачки

Берлин-Минхен

5/18. март 2020. г

Поделите вест

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on email

Пријавите се за најновије вести

Пријавите се својом Е-адресом и примајте најновије вести из манастира Ваведење.