Спомен преподобног оца нашег Наума Охридског
Свети Наум, ученик равноапостолних учитеља Словенских светог Кирила и Методија и један од Петочисленика, који су најревносније сарађивали оним апостолима Словенским.
Свети Наум путовао је у Рим, где се прославио чудотворном моћи као и великом ученошћу. Беше зналац многих језика. Из његових се очију изливала исцелитељска сила, која је исцељивала болеснике који су са вером само погледали у очи светог угодника Божијег.
При повратку из Рима свети Наум и Климент се настанише, помоћу цара Бориса Михаила, на обалама Охридског језера. Док је свети Климент деловао као епископ у Охриду, дотле је свети Наум основао на јужној обали језера манастир, који и дан данас краси ту обалу, – као што име светог Наума краси историју словенског хришћанства –, и који је кроз векове и векове био извор чудотворне силе и уточиште болним и невољним.
Око светог Наума сабрало се беше мноштво монаха одасвуд са Балкана. Свети Наум је био мудар учитељ, јединствен руковођ монаха, одлучан подвижник, чудотворан молитвеник и духовник.
Неуморни трудбеник свети Наум се особито трудио на превођењу Светога Писма, и осталих црквених књига, са грчког језика на словенски. Чинио је чудеса за живота и по смрти. Његове чудотворне мошти и дан данас задивљују многобројним чудесима, нарочито исцелењима од тешких болести, понаособ лудила.
Упокојио се првој половини X века и преселио у радост Христа љубљенога.
Преподобни Наум Охридски се, поред дана 23. децембра, када му је главни празник, спомиње још и 20. јуна (летње празновање преподобнога у његовом манастиру на Охридском језеру) и 17. јула на заједнички празник Св. равноапостолних седмочисленика, словенских просветитеља: Методија, Кирила, Климента, Наума, Саве, Горазда и Ангеларија.
