Mанастир Ваведење Пресвете Богородице налази се на Сењаку, у једном од најлепших и најмирнијих делова Београда. Подсећа на гнездо свијено усред градске околине која га окружује. Ктиторка је Персида Миленковић, која је подигла и цркву Св.Тројице у Кумодражу, зграду садашње Математичке гимназије,и која је и Црвеном крсту оставила кућу и велико имање на Дедињу. 

Приликом копања темеља за ову дивну манастирску цркву откривени су у земљи остаци старог храма, свети престо од камена у коме је пронађена и нетрулежна свештеничка одежда. О каквом храму се радило и коме је била посвећена црква није утврђено.

Манастир је подигнут поред тадашње гимназије „Краља Александра“, на земљишту које је Град уступио Српској Православној Цркви. Црква је саграђена за нешто више од годину дана. Темељи су освештани 10.авг. 1935., а коначно освећење цркве било је 25.октобра 1936.године. Освећења је извршио, велики и верни син српске цркве и српског народа,мученик и исповедник, патријарх српски Варнава Росић. Цркву је пројектовао руски архитекта Иван Рик са сарадником, а помиње се као пројектант и Павле Петровић, а живописао је академски сликар Душан Михајловић, у периоду од 1972. до 1982.г.

Христов гроб и украшене тронове за иконе Пресвете Богородице и св. Николаја и Нектарија радио је познати дуборезац Милић Урошевић. Велика светиња и чувена икона Леснинска Богородица чува се у манастиру. Ова икона је била и остала заштитница Леснинске монашке обитељи још док су монахиње живеле у Русији (сада та област припада Пољској), а самим тим и заштитница монахиња манастира Ваведења. Затим икона Пресвете Богородице „Зографска-акатисна“ која је дар монаха са Свете горе монахињама нашег манастира док су још биле у ман.Кувеждину и држале сиротиште у Сарајеву. Икона „Покрова Пресвете Богородице“ је горела у ман. Кувеждину када је манастир од усташа запаљен и покраден, а икона се чудесно сачувала јер се ватра сама угасила када је дошла до ризе Пресвете Богородице. Икона св.Николаја Мирликијског, дар св. аве Јустина Поповића монахињама манастира Ваведења (уље на платну), која се сама обновила временом, и тада је свети ава Јустин и прорекао да ће икона просијати и обновити се уз топле и сузне молитве монахиња ове светиње. Недавно је монахиња извадила платно тј. икону ради фотографисања, и видела да је на стаклу остао чудесно пренет лик св. Николаја, што је такође велико чудо, и утеха и радост сестрама манастира Ваведења и верницима који овде долазе. Знамо за сличан пример иконе Пресвете Богородице “Призри на смиреније“ која се налази у храму у Кијеву-Украјина. Икона св. Нектарија Егинског поклон је једне вернице која се исцелила од рака три деценије. И данас има исцелења код оних који се моле овом светитељу и са вером узимају св. уље из кандила пред овом чудотворном иконом.

Тринаестог маја 2008.г благословом патријарха српског Г. Павла и митрополита црногорског-приморског Г.Амфилохија обављен је пренос моштију св. исповедника Доситеја, епископа нишког, а потом и митрополита Загребачког. Кивот са моштима се налази са десне стране олтара. Св. Доситеј је много пострадао од Бугара као нишки епископ, а од стране усташа и часних сестара римокатоличких мучен је у Загребу, одмах по избијању рата у пролеће 1941. Упокојио се у манастиру Ваведењу 13.јануара 1945. године после дугог и великог страдања.

У конаку се налази параклис светог Николаја Мирликијског, и у њему се обављају богослужења у зимском периоду. Иконостас и певница дело су Милића Урошевића, а иконе на иконостасу су рад ђакона Марка Илића.

Ризница манастира Ваведења чува неколико изузетних икона из 18 и 19 века., и бројне рукописне и штампане богослужбене књиге. Ту су и два кивота са великим бројем честица моштију светих Божијих угодника.

Манастир Ваведење је од самог почетка био под покровитељством манастира Кувеждина на Фрушкој Гори, као његов метох. Да подсетимо, манастир Кувеждин је био први наш српски женски манастир у обновљеној Србији и имао је драгоцено искуство монашког живљења и хришћанског служења. После Октобарске револуције у Србију су пристигле монахиње и руских манастира и овде су обновиле угашено женско монаштво. Монахиње из чувеног и великог манастира у Лесни добиле су на управу манастир Хопово 16. октобра 1923.г , ту су им се придружиле многе српкиње жељне монаштва и духовног живота. Затим се обнавља манастир Кувеждин и даје српкињама.

Прва игуманија била је Меланија Кривокућин. Њена намесница и велики сарадник била је рускиња Ангелина Грачова, потоња игуманија манастира Ваведења у Београду, родом из Петрограда, која је као дете одлазила на службе светог Јована Кронштатског и који јој је једном приликом када је делио нафору прорекао да ће бити игуманија у далекој земљи.

После игуманије Ангелине манастиром је све до августа 2001.г управљала игуманија Агнија Дмитровић, монахиња ретке и високе духовности и културе, изврстан педагог и духовни учитељ.