Др Дамаскин (Грданички) – Митрополит загребачки
Митрополит Дамаскин (у свету Драгутин Грданички) рођен је у Лесковцу 1892.године. После завршене основне школе уписао се у деветоразредну Богословију светога Саве у Београду и завршио је 1912. У исто време учио је и Музичку школу у Београду.
После завршене богословије предавао је музику у Првој крагујевачкој гимназији, а потом се у писао на Духовну академију у Петрограду. Пре поласка у Русију замонашио га је у манастиру Раковици синђел Платон Јовановић, потоњи епископ бањалучки, а митрополит Димитрије рукоположио га је у чин јерођакона. Духовну академију завршио је са степеном кандидата богословља 1917.године. Потом је завршио Филозофски факултет у Фрајбургу у Швајцарској, где је промовисан за доктора филозофије. За време Првог светског рата био је у Оксфорду парох и вероучитељ нашој избегличкој колонији, а извесно време и војни свештеник Друге добровољачке дивизије у Русији. Од 1918.г налазио се на месту професора Богословије светог Саве у Енглеској, Београду и Сремским Карловцима.
Од 1922. до 1923.г синђел Дамаскин је био на положају првог секретара Српске патријаршије, а септембра 1924.г изабран је за доцента Богословског факултета у Београду. На овом положају га је затекао избор за епископа мукачевско-прјашевског 1931.године.
У Епархији мукачевско-прјашевској епископ Дамаскин је вратио сву интелигенцију из унијатства у православље, донео Устав епархије, подигао већи број храмова, упутио на школовање у српске богословске школе завидан број свештеничких кандидата и подигао у Мукачеву зграду епископије.
По своме пристанку епископ Дамаскин премештен је 1938.г на катедру Епархије америчко-канадске. Иако се у Америци није дуго задржао, епископ Дамаскин је овде заорао дубоку бразду. Највећу пажњу посветио је црквеној просвети уопште, а посебно недељним црквеним школама. За његово време је Црквено-народни сабор допунио Епархијски устав донет за време епископа Мардарија. По своме пристанку изабран је за епископа банатског 1939.године. У Вршцу је епископ Дамаскин покренуо „Банатски весник“ и покушао да преко Црквено музичке школе образује кадар црквених појаца и диригената, али је Други светски рат омето све његове племените намере.
Приликом попуњавања упражњених епархија, на првом послератном редовном заседању Светог архијерејског сабора 1947., изабран је за митрополита загребачког. Загребачка митрополија је остала без свог митрополита хапшењем и страшним страдањем митрополита Доситеја, који је затворен од стране усташа 1941.г у Загребу и после дугог мучења пребачен у Београд, где се упокојио 13.јануара 1945.године.
Митрополит Дамаскин објављивао је своје радове из литургике, пастирског богословља, омилитике и црквене музике у нашим богословским часописима. Његово животно дело „Српско црквено појање“ угледало је света после његове смрти.
Упокојио се 7.октобра 1969.године у Београду и сахрањен у манастиру Ваведењу, где је сахрањен и његов претходник загребачки митрополит свети свештеноисповедник Доситеј.