Лукави се озбиљно окомио на жену. Назовите то феминизмом или некако другачије, речи нису важне. Важно је то што из света нестаје «Мајка» и «Верна жена».
Стална брига и несебична љубав су на најближи начин повезане са појмом Мајка, светим појмом.
Кнез таме је одавно имао приоритет да извуче земљу из породице, да је залуди идејама «личног рата», да у њеном срцу изазове мржњу према свим мушкарцима и према браку као према једном од облика «ропства». 19. век је прошао под знаком овог рата у Европи, а у 21. веку се већ виде плодови. Сакупљено је неколико летина.
Идеја среће, сталне и постојане је у суштини учинила људе несрећнима. У оквиру земаљске реалност срећа је релативна и пролазна, рањива и непостојана. Међутим, сугерише се управо идеја велике и вечне земаљске среће. Човек с таквом идејом у глави никад неће имати оно што жели, јер оно што жели једноставно не постоји. Дакле, биће љут, озлојеђен и несрећан.
Није случајно то што је апостол Петар назвао жену «немоћним сасудом», односно скупим, али крхким пехаром. Она прва упија непријатељске идеје, што се већ догодило у Рају. И много ју је лакше разбити до стања немогућности обнове него мушкарца.
Тако да је стари напад само појачан «јавним мњењем» и техничким средствима за ширење мисаоне заразе.
Немојте тражити три шестице да бисте сазнали да ли је крај близу. Боље погледајте да ли је жена развратна или чедна. Да ли рађа или избегава материнство. Дали убија у утроби или носи и рађа. Да ли своју срећу види у кући или ван куће. То ће више и прецизније рећи о моралном стању васељене.
Јосифом Златоусти каже да је то била слика краја васељене. Кад жена буде почела да тражи мужа, кад га пожели и кад почне да трчи за њим јаче него што муж жели жену и тежи ка њој, наступиће крај. Јосифов случај је био појединачан. На крају ће то постати масовна појава.
Неће се одрећи задовољстава, а труда материнства и породице ће се одрећи. Њене ноге ће престати да живе у њеној кући. Хтеће да иде «на ваздух», међу људе, да се покаже и остало. Без обзира да ли је то поносита бизнис-вумен (да тако кажем сама себи довољна) или развратница у свакодневном животу или феминисткиња активисткиња, то је ствар укуса и масе детаља. Имаће исти дух.
Ђаво мрзи мајчинску молитву, несебичну бригу и чврсту породицу. А све то живи и постоји кроз жену. Значи, треба је уништити и развратити!
***
Русија није преживела на женским раменима само зато што су мушкарци убијани у рату. И пре, кад су се образовани људи размажено играли Просвете и Револуције, масонерије… жене су се и даље молиле. Евгеније Оњегин је разарао живот, а Татјана Ларина је чувала и градила живот.
Управо Татјана није потребна сатани. Она му смета. Потребна му је Ана Карењина, страствена и горда природа, која може да унесрећи све око себе: себе, мужа, сина и љубавника. И армију (Вронски) и државни апарат (Карењин) и саму себе развраћа блудна Ана. И успут сакати малог сина. А онда се већ ближи о паровоз. Односно, финале је логично.
У 19. веку Карењина је могла бити само племкиња. А данас све: и сељанке, и грађанке, и студенткиње… Управо то је крај историје.
Немојте се чудити кад млада жена годину дана касније напусти мужа, зато што је „престала да га воли и разочарала се“ (узгред речено, огроман удео развода у Русији се врши на иницијативу жене). Немојте се чудити кад се пропагирају лезбејски живот (односно права смрт) или „право“ на абортусе. Просто, ђаво је пожелео и осетио да напокон може да уништи жену. То је најкраћи пут ка разарању свега светог.
Протојереј Андреј Ткачев
Превод: Марина Тодић
