УСНУО У ГОСПОДУ ДР MИЛEТA РAДOJEВИЋ, СAВEТНИК МИНИСТРA ЗA ВEРСКA ПИТAЊA

Према објави Mинистaрства прoсвeтe, нaукe и тeхнoлoшкoг рaзвoja сa вeликoм тугoм oбaвeштaвaмо вас да je уснуо у Господу др Mилeтa Рaдojeвић, сaвeтник министрa зaдужeн зa вeрскa питaњa.

Др Милета Рaдojeвић, кojи je прeтхoднo рaдиo кao дирeктoр Кaнцeлaриje зa сaрaдњу сa црквaмa и вeрским зajeдницaмa, придружиo сe тиму Mинистaрства прoсвeтe, нaукe и тeхнoлoшкoг рaзвoja и свaкoднeвнo прeдaнo и oдгoвoрнo рaдиo нa унaпрeђeњу вeрскe нaстaвe, прoмoциjи тaлeнaтa и нaдaрeних учeникa, студeнaтa и нaучникa и oчувaњу српскoг идeнтитeтa и трaдициje. Зaхвaљуjући Рaдojeвићу, Mинистaрствo je успoстaвилo нaгрaду зa истaкнутe пojeдинцe.
БИОГРАФИЈА

Господин Милета Радојевић је рођен 17. децембра 1955. године у Миросаљцима код Лазаревца. После завршене ОШ уписује и 1973. године завршава Aутосаобраћајну школа ГСП “Бора Марковић” а 1974. године Средњу аутосаобраћајну техничку школу у Земун. Вишу економску школу завршио је у Београду 1985. године а Технички факултет “Михајло Пупин” у Зрењанину 2005. године. Магистарски рад на тему “Производни менаџмент-Управљање развојем” одбранио је на Техничком факултету “Михајло Пупин” у Зрењанину 2007 године, док је из научне области Управљање развојем одбранио докторску дисертацију на Економском факултету Универзитета “Мегатренд” у Београду 2012. године.

У периоду од 1976. године до данас господин Радојевић је обављао више значајних и одгворних дужности почевши од дужности: референта за саобраћај СО Лазаревац, заменика директора у СП “Стрела” Лазаревац, директора ДП “Јанко Стајчић”, Лазаревац, председника УО ДП “Јанко Стајчић”, Лазаревац, члана Градског већа Скупштине града Београда, генералног директора ГСП Београд, до дужности директор Канцеларије за сарадњу с црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, односно до дужости директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама Министарства правде Републике Србије на којој се налази од 2012. односно од 2014. године.

Такође у овом периоду господин Радојевић је обављао и дужности председника ССРН Лазаревац (1988-1990), посланика у првом сазиву Скупштине Србије (1990-1992), председника Плесног савеза Југославије 1994-1998 и потпредседника СО Лазаревац (1996-2000).

Господин Радојевић је носилац значајних признања и одликовања почевши од ордена Светог Саве II степена, преко ордена Епархије шумадијске (Вожда Карађорђа и Светог Симеона Мироточивог), ордена Епархије ваљевске, ордена Епархије будимљанско-никшићке, ордена Епархије горњокарловачке, ордена Епархије будимске, до великог броја грамата и захвалница из Епархија СПЦ, захвалница и признања од других цркава и верских заједница (Римокатоличке цркве, Исламске заједнице, Реформатске хришћанске цркве, Румунске православне цркве, Гркокатоличке цркве и др.).

Први контакт, комуникацију и сарадњу са Епархијом шумадијском господин Радојевић је остварио са Његовим Преосвештенством блаженопочившим Епископом шумадијским Г. Савом 1988. године када је господин Радојевић изабран за председника Социјалистичког Савеза радног народа у Лазаревцу. За члана Епархијског Савета Епархије шумадијске господин Радојевић је изабран 1991. године и ту дужност је вршио до 2002. године.

Као члан Епархијског савета, с обзиром да је у то време био и посланик у Скупштини Републике Србије, активно је био укључен у све послове Епархије шумадијске који су се односили на градњу храмова, а посебно у намесништву колубарском где је заједно са Архијерејским намесником колубарско-посавским, сада покојним протом Живорадом Јаковљевићем, био координатор на градњи храмова: у Рудовцима, Крушевици (Липар), Степојевцу, Великим Црљенима и Миросаљцима, где је био председник грађевинског Одбора на изградњи храма и по ком основу му је 1997. године додељен Орден Светог Саве II реда.

Такође господин Радојевић је био укључен у изградњу-обнову цркве брвнаре у Брајковцу, изградњу цркве-брвнаре у Венчанама и цркве-брвнаре у Барошевцу. Активно је учествовао и на свим обновама храмова на подручју колубарског намесништва, посебно храму у Чибутковици, Лесковцу, Јунковцу, Барошевцу итд. као и на изградњи парохијских домова у Степојевцу, Миросаљцима, Рудовцима, Чибутковици итд.

Господин Радојевић је био ангажован од првог дана од отварања Богословије у Грошници код Крагујевца за коју је из намесништва колубарског обезбеђивао средства за набавку опреме и намирнице, а потом и у активностима око изградње нове Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу.

Од ступања на дужност руководиоца у ресору вера Владе Републике Србије од 2012. године, господин Радојевић је узимао активно учешће у животу Епархије шумадијске, с обзиром да је у њој и рођен и у њој живи дајући допринос на изградњи и обнови храмова и манастира на територији епархије као и других црквених објеката, парохијских домова и сл. То ангажовање било је присутно на територији скоро свих црквених општина Епархије шумадијске.

Поред ангажовања у Епахији шумадијској Господин Радојевић је настојао да у претходних шест година од доласка на место директора Управе за сарадњу с црквама и верским заједницама у потпуности сагледа стање у Српској Православној Цркви и у свим епархијама наше Цркве и са својим сараницима и као представник државе да допринос по свим пројектним активностима које држава финансира из буџета и да равномерном расподелом средстава, а према потребама епархија, и стању у епархијама, допринесе на пословима изградње, очувања верског, културног и националног идентитета, верског, средњег теолошког и високотеолошког образовања и пружања помоћи епархијама у свим сегментима колико је то било потребно и могуће од помоћи монасима и свештеницима у сиромашним манастирима и парохијама до помоћи у стварању бољих економских потенцијала и развоју делатности.

Носилац је ордена Светог Саве, Светог Симеона Митоточивог, Краља Милутина, Вожда Карађорђа као и других високих одликовања Српске Православне Цркве.

Поделите вест

Share on facebook
Share on linkedin
Share on twitter
Share on email

Пријавите се за најновије вести

Пријавите се својом Е-адресом и примајте најновије вести из манастира Ваведење.