ПРОСФОРА (грч: προσφορά – принос), хлеб са квасцем од пшеничног брашна, воде и соли, који се приноси као евхаристијска бескрвна жртва; у Православној Цркви, хлеб који се освећује у Литургији, а средишњи део који се вади на Проскомидији – Агнец, постаје призивом Светог Духа (Епиклеза) Тело Христово; после промене у Тело Христово, заједно са вином које је такође дејством Светог Духа постало Крв Христова, дели се вернима у току Причешћа; потребно је пет хлебчића – просфора (сваки има одређену символику у току богослужбене радње), који су на горњој страни обележени печатом – квадратом с крстом у средини и монограмом међу крацима крста: ИС ХС НИ КА (Исус Христос побеђује). Средишњи део просфоре који се вади на Проскомидији, и који представља Агнец, у току Литургије се налази на дискосу. Преостали део просфоре из чије средине је извађен Агнец, исече се на ситне комадиће и као антидор подели присутним вернцима на завршетку Литургије.

Св. Симеон Солунски каже да заквашено брашно просфоре представља душу, вода – крштење, а со – ум и науку Логоса. Заквашено брашно, вода и со (душа крштена и „осољена“ учењем Логоса), заувек сједињени у огњу печењем просфоре, означавају душу сједињену са Богом и запечаћену огњем Божијим.