Ах! Како птице поју, тако се у неслободи певати не може.
Хвалим те, Божија речи, слобода.
Славује, славује, хтео бих да умрем,
Уз звуке оваквог акатиста.

Не тражите у мени, злу паганства суштину.
Ко мења Творца за творевину?
Одложите засад људски суд,
Раширите срца на тренутак.

Слави, па слави, невреме за зло.
Учини услугу онима који овде живе:
До јутра прослављај без речи,
Призивајући благодат на околину.

Шта вас мами овамо из прекоморских ширина?
Тамо је много богатије и лепше.
Или неслобода није како треба, или ваздух није како треба –
Очигледно, не можете да живите без Русије.

Где сте, судије моје? – Стојим пред вама.
И спреман сам да јемчим главом,
Да док код нас тако пред Богом певају,
Ништа се у Русији неће десити.

јеромонах Роман Матјушин
скит Ветрово, Русија

превод: Марина Тодић