Плачите пред Богом!

Плачите пред Богом, а на пред другарицом на пуш-паузи. Плачите пред Богом – немојте плакати пред људима. Пред људима умијте лице своје и будите стамени, весели и јаки. Не смемо кукати! Све имамо. Имамо више него што заслужујемо. Имамо више него што завређујемо. Благодарите Богу и немојте ништа тражити од Њега. Слава Теби, Господе, за то што сам жив. Слава Теби, Господе, што имам другове. Слава Теби, Господе, што сам на ногама и здраве памети. Слава Теби, Господе, имам посао, имам нешто пара, сам себи купујем хлеб, не просим. Слава Теби, Господе, крштен сам. Слава Теби, Господе, много тога знам и знам да читам, па могу да савладам сваку науку. Слава Теби, Господе, цео живот је преда мном. Слава Теби, Господе, ући ћу у рај кад умрем зато што си Ти умро за мене – верујем у то и желим да живим у рају. Вечно да живим. Зашто да кукамо?! Хеј, ви, људи, опаметите се и престаните да очајавате, тугујете и јадикујете! Нека безбожници очајавају, тугују и јадикују. Нека они своју тугу растерују сатанским задовољствима. Нека се „раде“, нека се „боду“ и нека дувају лепак зато што немају другу радост. А ми имамо милион разлога да се осмехнемо и да кажемо: „Слава Теби, Господе, слава Теби!“

Протојереј Андреј Ткачов

превод Марина Тодић

Поделите вест

Пријавите се за најновије вести

Пријавите се својом Е-адресом и примајте најновије вести из манастира Ваведење.