СВЕТИ САВА ДРУГИ, АРХИЕПИСКОП СРПСКИ / СВЯТИТЕЛЬ САВВА ВТОРОЙ, АРХИЕПИСКОП СЕРБСКИЙ

Святитель Савва IIСин краља Стефана Првовенчаног а братанац Светога Саве I. Родио се око 1200. године. Пре монашења звао се Предислав. Следујући примеру свог великог стрица Предислав се замонаши и ревносно преда подвигу. Подвизавао се у манастиру Хилендару, одакле је ишао у Свету Земљу да се поклони Гробу Христовом и да види сва места страдања Његовог. Из Хилендара буде најпре постављен за Епископа хумског, а онда за Архиепископа српског. Изабран је за Архепископа српског после Светог Арсенија 1266. године под именом Сава II. Управљао Црквом с великом преданошћу и љубављу, знајући, како вели његов биограф Свети архиепископ Данило, „да ће свако одговарати за дани му талант и зато се неослабљено бринуо за Богом даровану му паству стада Христовог“. Упокојио се 1271. године у Пећи. Мошти му леже у манастиру Пећи.

*

Святитель Савва Второй, Архиепископ Сербский, был сыном короля Стефана Первовенчанного и племянников Святителя Саввы, первого Архиепископа Сербского. Следуя примеру своего великого дяди, Предислав (мирское имя Святителя Саввы II) принял монашество и ревностно отдался подвижнической жизни. Он подвязался в сербском монастыре Хиландар на Афоне, откуда выезжал на Святую Землю, чтобы поклонится Гробу Христову, и увидеть все места Его страдания. Из Хиландара, его сначала поставили епископом Хумским (Холмским), а затем и Архиепископом Сербским. Избран Архиепископом Сербским после Святого Арсения, в 1266 году, под именем Саввы II. Его управление Церковью было отмечено преданностью и любовью, о чем свидетельствует его биограф Святой Архиепископ Даниил Сербский: «Никогда не забывая об ответственности за данный ему талант, он неослабевающе заботился о дарованной ему Богом пастве стада Христова». Упокоился Святитель Савва II в 1271 году, в монастыре Печская Патриархия, где и ныне покоются его святые мощи.

* * *

син

Документальный фильм «МОНАХ»

«Истинный монах – это произведение Святого духа» – сказал афонский старец Иосиф Исихаст. Как святой Силуан Афонский, в миру Семен Иванович Антонов, простой русский мужик, солдат и крестьянин, стал таким произведением, стал истинным монахом? Об этом наш фильм.»

* * *

Автор и ведущий: Аркадий Мамонтов
Режиссёр: Ирина Прокудина
Россия, 2017 год

син

РТС: „СВЕТА АНАСТАСИЈА УЗОРЕШИТЕЛНИЦА“

Прошло је више од 1700 година од страдања сирмијумских мученика. Међу њима је била и Света Анастасија, рођена у Риму 281. године, а страдала у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици 304. године…

* * *

Извор: РТС

син

СВЕТИ ЂАКОН АВАКУМ И ИГУМАН ПАЈСИЈЕ

Свети ђакон Авакум и игуман ПајсијеЦрква Божја, основана на темељу Апостола и Пророка и заливена крвљу светих Мученика, разрасла се као многогранато дрво које је покрило целу васељену. Од првог дана свога постојања Црква је била, јесте и биће мученичка. Страдање и гоњење Цркве Божје је атмосфера у којој она непрекидно живи. У разна времена то гоњење је бивало различито: час јавно и отворено, час подмукло и прикривено. На Њој се непрекидно испуњавају речи њеног оснивача и Главе, Господа Христа: „У свету ћете имати невоље“; јер друкчије и не може бити, пошто царство Његово (= Црква) није од овога света. Господ је одувек у овом свету, као у шареној градини својој, убирао као најмирисније цветове и сабирао у небеске житнице Своје најједрије и најбоље плодове Цркве баш у виду светих Мученика. Што је један народ бивао богоноснији утолико је дивније плодове давао у лицу своје најбоље деце; и опет, уколико је један народ више плодова слао у житнице Небеског Домаћина у виду светих Мученика, утолико је тај народ постојао богоноснији и Богу милији.

ЧИТАЈ ДАЉЕ…

ЖИВОТОПИС СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ИЛАРИОНА, АРХИЕПИСКОПА ВЕРЕЈСКОГ

Архиепископ Верејски Иларион (Тројицки)Диван је промисао Божји у животу Његове Свете Цркве која данас достиже своју пуноту и славу. Руска Православна Црква је у ХХ веку учинила велики подвиг стајања у вери и сведочења о Христовој љубави чак до смрти, јер су верни сведоци (в.: Откр. 2, 13) постали новомученици и исповедници руски, који као звезде на небеском своду сијају над руском земљом.

У збору мученика Руске Православне Цркве посебно место заузима архиепископ Верејски Иларион (Тројицки). Велики научник-богослов, ватрени проповедник, ревносни служитељ олтара Господњег, талентовани администратор, мудар архипастир и бескомпромисни заштитник Цркве и православних догми – такав је лик светитеља Илариона, који је своје земаљско служење крунисао подвигом исповедништва и мучеништва.

Свештенученик Иларион (у свету Владимир Алексејевич Тројицки) рођен је 13. септембра 1886. године у селу Липице Каширског среза Тулске губерније у свештеничкој породици.[1] Деда будућег светитеља, Петар Тројицки, и отац Алексеј Тројицки служили су у храму Благовести Пресвете Богородице поред којег су били и сахрањени.

ЧИТАЈ ДАЉЕ…