Јереј Срећко Зечевић: ТРАГЕДИЈА СМРТИ И РАДОСТ ВАСКРСЕЊА

Адам и Ева. Део фреске манастира Високи ДечаниБОГ НИЈЕ БОГ МРТВИХ НЕГО ЖИВИХ

Од оног трена када су се, оскрнављени првородним грехом наш Праотац Адам и Прамајка Ева, последњи пут сусрели лицем у лице са својим Творцем, у грехом нарушеној хармонији Едемског врта и саслушали пресуду, жаока смрти и њена зла коб надвиће се над васцелим родом људским, и том жаоком биће му затровани и снови и јаве. Речи Господа Бога изговорене пред немим и грехом оскрнављеним житељима Едемског врта: „У зноју лица свога јешћеш хлеб свој, док се не вратиш у земљу, од које си узет; јер си земља и у земљу ћеш отићи“ (Пост 3, 19), биће довољне да васцелом роду људском и свим његовим генерацијама, одзвањају као најзлокобнији кошмар и најјезивији звучни фон. Трајаће та морија и злокобље све до оног дана када, у предграђу Јерусалима, на избрешку званом Голгота буде одјекнуо крик једног бола над свим боловима: „Елои, Елои лима савахтани“ (Мк 15,34). Тог трена жаока смрти биће отупљена и ад неће више славити победе своје. Утеха нашим прародитељима биле су и пророчке речи о Месији, Спаситељу: „И још мећем непријатељство између тебе и жене и између семена твојега и семена њезина; оно ће ти на главу стајати а ти ћеш га у пету уједати.“ (Пост 3,15).

ЧИТАJ ДАЉЕ…

ЗАДУШНИЦЕ / ПОМИНОВЕНИЕ УСОПШИХ

задушнице

* * *

* * *

син

ЗАДУШНИЦЕ У СУБОТУ МЕСОПУСНУ

Богослужење овог дана формирано је у 9-10. веку. У 12. веку служба мртвима у суботу месопусну налази се у свим типицима и богослужбеним књигама. Из службе овог дана видљиво је да се Црква моли за све оне који су побожно живели и умрли са вером у Христа и у нади на Васкрсење. Црква се моли за покојнике целе васељене. Црква се моли за оне умрле у градовима, у селима, у пустињама, на било ком месту земље, у води, од мача, ножа, огња, насилне смрти, природне смрти, од отрова, од зверова, од грома, који су умрли од дављења, или вешања. Моли се за цареве, свештенике, архијереје, монахе, браћу, другове. За све оне које земља или вода покри, рат покоси, земљотрес обухвати, убице убише, итд. Посебно се моли за оне који су умрли изненада без црквене молитве, без погреба.

Ове су задушнице васељенског карактера, што значи помени се врше код свих православних хришћана. Разлог за ове задушнице јесте у чињеници да се одмах сутрадан у Недељу месопусну, слави Други Христов долазак, ради суђења, зато се Црква ове суботе моли да им се Праведни Судија смилује и да их постави са десне стране – међу праведнике и да их удостоји Небеског царства.

* * *

јереј Срећко Зечевић,
Преузето са: Епархија Шумадијска
син

МОЛИТВА ЗА УПОКОЈЕНЕ

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узашиљемо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

*

МОЛИТВА ЗА УСОПШИХ

Помяни, Господи, отцов и братьев наших, усопших с надеждою на воскресение и жизнь вечную, и всех во благочестии и вере скончавшихся, и прости им всякое согрешение, как вольное, так и невольное, словом или делом или помышлением совершенное ими. И всели их в места светлые, в места отрадные, в места покоя, откуда отошли всякая мука, скорбь и стенание, где светлый взор лица Твоего веселит всех от века святых Твоих. Даруй им и нам Царство Твоё, и причастие неизреченных и вечных Твоих благ, и Твоей бесконечной и блаженной жизни наслаждение. Ибо Ты – жизнь, и воскресение, и покой усопших рабов Твоих, Христе Боже наш, и Тебе славу воссылаем со безначальным Твоим Отцом и всесвятым, и благим, и животворящим Твоим Духом, ныне, и всегда, и во веки веков. Аминь.

* * *

син

СУБОТА ПРЕД ПРАЗНИК ДУХОВЕ – ТРОЈИЦЕ (летње задушнице)

У Православној Цркви задушнице (задушни дани) освежавају и јачају нашу свест да смо ми и наши умрли хришћани – рођаци, један недељиви живи организам, једна иста жива Црква. Наша је дужност да се тих задушних дана молимо у храмовима и на покојиштима (гробљима), а исто тако и да чинимо милостињу за душе умрлих, с дубоким уверењем да ће Бог примити приношења за покој душа оних којима су намењена. У Православној Цркви имамо две врсте задушних дана: посебне и опште. Посебне одржавају породице за своје покојнике, а опште држи Црква за све своје умрле чланове од искона. Тако у суботе се Црква у својим молитвама обраћа свим светима и сећа се свих Православних хришћана, умрлих отаца и браће наше.

Субота уочи Духова посвећена је молитви за умрле хришћане. Богословски основ да се Црква моли за умрле чланове уочи Духова, јесте у чињеници да је на Духове – искупљење света запечаћено силом Светог Духа, који се благодатно простире на живе и на уснуле у Господу. Црква се и на сам празник Духове, на вечерњој служби такође моли посебном молитвом за душе умрлих хришћана: „ јер мртви Те, Господе, не хвале, нити се они у аду усуђују да Ти приносе исповедање, но ми живи Те благосиљамо, и молимо и приносимо Ти очиститељне молитве и жртве, за њихове душе.“

* * *

Парох први Светоуспењски
Срећко Зечевић, јереј

Преузето са – Епархија шумадијска