СТРАСНА СЕДМИЦА

* * *

* * *

* * *

– БЛАГОДАТНИ ОГАЊ –
(Благодатный Огонь)

* * *

син

УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ – ЦВЕТИ

* * *

* * *

* * *

Сретан празник – Цвети!!!
син

Святой Иоанн Кронштадтский о Великом посте…

„Великий пост, как время воздержания от пищи и страстей, как время борьбы с плотью, миром и диаволом, означает настоящую жизнь христианина, которая вся должна быть подвигом для Царства Небесного;
а Светлое Христово Воскресение и вся Пятидесятница изображают будущую нашу славную, блаженную, в неприступном свете (1 Тим. 6, 16) лица Божия жизнь на небеси.
Как после печали поста и покаяния, после подвигов умерщвления плоти и мучительной борьбы с миром и духами злобы поднебесными (см.: Еф. 6, 12) обильно вдруг воссиявает радость светлого праздника Христова при обилии внешнего света со внутренним,
сияющим от самого Воскресения, обильно подаются, при духовных, и вещественные дары благости Божией, — так после печали сей временной жизни, после подвигов умерщвления плоти и борьбы с врагами обильно воссияет в определенное судьбами Божиими время радость общего, славного воскресения всех и присносущного радования и блаженства и созерцания во славе неприступной Трисиятельного Божества“

ОТКУДА ПОСТ И ЧЕМУ СЛУЖИ?

Пост је божанског порекла; Божја установа и наредба.
Пост је рајска установа и заповест Божја
(1.Мојс. 2. гл.9. и 15–17.ст).

Хришћански пост води порекло од Господа Исуса Христа. Господ је и сам постио четрдесет дана, пре него што је почео да проповеда своју науку и посту поучавао своје бројне следбенике (Мт.6. 16-18); Постио је пре њега и пророк Мојсеј и други пророци. Постили су и апостоли и сви православни хришћани кроз векове. „Пост је све Свете руководио у животу по Богу“, каже Свети Василије Велики. Пост је не само Божја заповест, него и божански начин живота, по речима Светог Симеона Солунског, „Бог не потребује хране, пост нас приближава анђелима, који не једу, нити пију, пост укроћује тело да би душа живела, док угађање телу – убија душу“.

ЧИТАЈ ДАЉЕ…

Протојереј др Александар Шмеман: ВЕЛИКОПОСНА МОЛИТВА СВЕТОГ ЈЕФРЕМА СИРИНА

Велика већина верујућих људи везује Велики Пост, пре свега, за кратку молитву, познату под именом „Великопосна молитва св. Јефрема Сиријског“[1]. Ова молитва се чита на крају сваког великопосног богослужења и њу верници читају током Великог Поста код својих кућа, у својим појединачним молитвеним правилима. Може се рећи да та молитва боље, једноставније и краће од било чега другог изражава смисао и дух онога што Хришћани већ вековима називају Великим Постом. Ево како гласи та молитва:

„Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија[2], властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености[3], смиреноумља[4], дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин“.

ЧИТАЈ ДАЉЕ…