ПРЕСТОЛЬНЫЙ ПРАЗДНИК СВЯТО-ВВЕДЕНСКОГО МОНАСТЫРЯ В БЕЛГРАДЕ

Слава манастира Ваведења Богородичиног у БеоградуЕго Преосвященство епископ Топличский Арсений (Главчич), викарий Патриарха Сербского, по случаю престольного праздника Свято-Введенской обители, 04 декабря возглавил святую архиерейскую Литургию в монастыре Введения во храм Пресвятой Богородицы в Белграде.

Владыке сослужили архимандрит Даниил (Люботина), протоиерей-ставрофор Милован Глоговац, протоиереи Димитрий Касапис и Стефан Франович, иереи Милан Ристич и Боян Нинкович, протодьякон Стеван Рапайич и дьяконы Ненад Михайлович, Драган Танасийевич и Неманя Ристич. Совместно с высокопреподобной игуменией, матушкой Анастасией, хозяином Славы*, Степаном Чукичем и его семьей, епископ Топличский Арсений преломил Славский калач в присутствии многочисленного собрания благочестивых людей.

ЧИТАТЬ ДАЛЕЕ…

БЕСЕДА ВЛАДИКЕ АРСЕНИЈА НА ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Његово Преосвештенство Епископ топлички Арсеније, викар Патријарха српског, началствовао је, поводом манастирске славе, светом архијерејском Литургијом у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Београду. Преосвећени Владика Арсеније обратио се великом броју присутног верног народа следећом беседом:

„Данас смо се сабрали да прославимо велики празник увођења Пресвете Дјеве Богородице у Храм. Догађај који јесте испуњење завета њених светих благочестивих родитеља Јоакима и Ане, који су измолили своју кћер Марију од Бога, обећавши при том да ће своје чедо посветити Богу и служби Божијој. И на данашњи дан се испуњава то обећање и они доводе кћер своју у Храм Јерусалимски да је посвете на службу Богу, да се у Храму васпитава, како и на који начин и што боље да угоди Богу. И како каже једна од песама у служби данашњега празника: „У Храм се уводи она која је у себе сместила Бога“. Па се даље каже у песми како је она живи Храм. И заиста Пресвете Дјева Богородица која се нашла једина достојна да буде мајка сина Божијега, примила је у себе несместивога Бога, Бога сведржитеља и творца свега видљивог и невидљивог, кога не може да обухвати ни читава васељена, Бога који је изнад овога створенога света. Бог који није ограничен ни временом ни простором смешта се у утробу Дјевице Марије. Она је посредник између овог створенога света и Бога: „Она је лествица са које се ми пењемо са земље на небо“ – каже Свети Григорије Палама.

ЧИТАЈ ДАЉЕ…

СЛАВА МАНАСТИРА ВАВЕДЕЊА БОГОРОДИЧИНОГ У БЕОГРАДУ

Његово Преосвештенство Епископ топлички г. Арсеније, викар Патријарха српског, началствовао је, поводом манастирске славе, светом архијерејском Литургијом у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Београду.

Саслуживали су архимандрит Данило (Љуботина), протојереј-ставрофор Милован Глоговац, протојереји Димитрије Касапис и Стефан Франовић, јереји Милан Ристић и Бојан Нинковић, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Ненад Михајловић, Драган Танасијевић и Немања Ристић. Заједно са високопреподобном игуманијом мати Анастасијом и домаћином славе г. Шћепаном Чукићем и његовом породицом, Епископ топлички г. Арсеније је преломио славски колач у присуству многобројног благочестивог народа.

ЧИТАЈ ДАЉЕ…

Мати Теодора (Васић): БОГОРОДИЦА – ПРИМЕР СВИМА!

Мати Теодора на капији манастира ВаведењаУ гостима нам је била мати Теодора (Васић) намесница манастира Ваведења Пресвете Богородице на Сењаку, светиње која у недељу прославља манастирску славу. Замолили смо мати Теодору да нам каже нешто више о овом празнику, како да из данашње перспективе посматрамо овај догађај, које поуке да извучемо, како да у складу са празником и том поруком живимо и радимо, али и какав узор у нашим животима представља Пресвета Богородица. „Живимо у времену када смо вољно раслабљени“ каже мати Теодора и примећује да „многе ствари које су красиле Пресвету Богородицу и све свете, ми данас овлаш схватамо“. Ову емисију украсиле су и песме у извођењу мати Теодоре.

*

* * *

Преузето са: Радио Слово Љубве

син

Свети Јустин (Нови) Ћелијски: БЕСЕДА ДРУГА НА ВАВЕДЕЊЕ СВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Није ли сунце огромно кандило, које је Господ упалио у „овоме свету, који је Он створио као храм? Нису ли звезде свећице, које је Господ упалио да би ми људи када са земље погледамо, помислили: шта је наша дужност у овоме свету? Да Господа славимо! Гле, звезде као свеће пламте да би се ја и ти, и сви људи, непрекидно молили Господу. Како је чудесан свет! Месец, и све што је на небу, гле, какав диван иконостас! Све ради то да нас мале људе са земље подсети на Бога, да нас покрене на молитву, да ми осетимо да је Господ створио овај свет као храм, као храм, а живот у њему као богослужење, а људи у овоме свету у овоме храму – као богослужитељи. Ради тога је, браћо, Бог створио овај свет: да наш живот буде непрекидно богослужење, а да ми будемо непрекидно ревносни, пламени богослужитељи.

ЧИТАЈ ДАЉЕ…