Насеље Бежанијска Коса је једно од млађих београдских насеља. Формирано је још у 18. веку, али је убрзано почело да се развија током прошлог века, када је почела планска изградња Новог Београда. До 2001 ово насеље је парохијски припадало бежанијској цркви Св. великомученика Георгија.
Идеја о градњу цркве Св. Василија Острошког, која се налази у самом центру Бежанијске косе, родила се почетком деведесетих година. На предлог протојереја Петра Илића, дотадашњег пароха цркве Рођења Пресвете Богородице у Земуну, чија је ово парохија била, оформљен је Иницијативни одбор састављен од неколико угледних интелектуалаца, ради покретања захтева за добијање локације за изградњу храма. Пожртвовање и труд чланова Одбора је уродио плодом и Скупштина града је 1995. године доделила плац површине 56 ари за градњу цркве.
АРХИТЕКТУРА
Идејни пројекат цркве и парохијског дома израдио је архитекта Михајло Митровић из Београда, определивши се за облик прастаре хришћанске ротонде, коју прате нижи анекси, високи звоник на западу и тролисна олтарска апсида на истоку. Патријарх је благословио овај пројекат, износећи став да црквено градитељство треба да изађе из оквира безидејног копирања старих форми и да треба да понуди решење које је примерено околној архитектури и у складу са канонима цркве.
До краја 1997. године урађена је конструкција цркве и звоника, а обимни радови су настављени и током 1999, упркос НАТО-бомбардовању. Приликом бомбардовања главног далековода на Бежанијској Коси, велики део бомбе је пао испред саме цркве, али је није оштетио. У знак сећања на тај догађај на северној страни црквене фасаде је означен 24. март 1999. Те године је Патријарх Павле служио Свету архијерејску Литургију поводом храмовне славе, у препуној цркви и порти, упркос ваздушој опасности.
ЖИВОПИС ХРАМА
Радови на фрескописању храма су поверени нашем истакнутом иконосликару Драгомиру Марунићу, који је 2003. завршио осликавање 1000 квадратних метара храма у секо техници. По начину компоновања, његово сликарство је монументално и еквивалентно је Моравској школи карактеристичној за српско средњовековно сликарство.
Црква је украшена и многобројним витражима у српско-византијском стилу на свим прозорима, које је израдио атеље за витраже „Станишић“ из Сомбора. На великим прозорима изображени су јеванђелисти, а на лучним је лепа орнаментика. Лукове изнад улазних врата у мозаику, као и икону Св. Николе у мозаику изнад врата на звонику израдио је професор Владо Тодоровић.
МИСИОНАРСКА ДЕЛАТНОСТ
Храм светог Василија Острошког на Бежанијској коси се, осим необичне архитектуре самог храма, посебно истиче и изузетно плодном мисионарском делатношћу, која окупља велики број верника. Свештенство храма већ годинама одржава духовне трибине под називом „Разговори о вери“, које су започете са протојерејем-ставрофором Петром Илићем. Замишњенесу као синтеза теолошких предавања и веронауке за одрасле, као и духовног саветовања верника, са инсистирањем на дијалогу између предавача и слушалаца. Осим ових трибина, у пар наврата су организована изузетно посећена велика предавања, на којима су говорили Митрополит Амфилохије, Еп. Игнатије (Мидић), протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић итд.
Издавачка делатност храма, која је до сада била усмерена на штампање парохијског листа „Острог“, намењеног обавештавању парохијана о распореду богослужења и свим значајнијим догађањима при храму, од недавно је обогаћена часописом „Прволик“. Први број је конципиран тако да обухвата неколико тема: од богословских, преко тема из живота верника, до оних из сфере уметности, док последње странице садрже изводе из летописа цркве. Сачињен је од четири поглавља: Прволик, Познање, Сведочанство и Огледало, нудећи реч о аспектима Богопознања, и обједињује како ауторске текстове домаћих аутора, тако и преводе иностраних. Предвиђено је да излази три пута годишње.
Свештенство је посебну пажњу посветило најмлађим парохијанима за које Данијела Марковић, уз помоћ вероучитеља Бојане Радичевић, води креативну радионицу „Звончићи“, окупљајући децу у узрасту од 2-10 година ради дружења, упознавања, развијања креативног и практичног начина мишљења. Идеја је да се подстиче заједништвво међу децом различитих узраста, интересовања и сазнања.
При храму је активан од 2001. године мешовити црквени хор, као и дечији хор састављен од најмлађих парохијана.
* * *
Извор – Православље, број 992
[/spoiler]