Одговори пастира: ЗАШТО ЈЕ ПСОВАЊЕ ВЕЛИКО ЗЛО?

Нажалост, ниво културе разговорног језика је данас толико катастрофално низак да се људи не стиде да прибегавају „пејоративима“, како се зове псовање у лингвистици, ни политичари у јавним наступима, ни новинари, а шта тек рећи о „обичним смртницима“: многи говоре језиком псовки, успевајући скоро да се не служе другим речима. Све је то веома жалосно, посебно због тога што псовање није само проблем културе. У ствари то је у најмањој мери проблем културе. О томе зашто је сквернословље зло, чиме је оно опасно са духовне тачке гледишта, какве силе призива онај који псује, причају пастири Руске Православне Цркве, дајући и савете како да се уздржимо од сквернословља, како да се супротставимо искушењу да опсујемо.

ЧИТАЈ ДАЉЕ…

Свештеник Александар Јељчанинов: НЕМОЈ СЕ ПРОТИВИТИ ХРИСТУ!

Дана 24. августа, на дан упокојења, објављујемо одломке из „Бележака“ свештеника Александра Јељчанинова (1881-1934), пастира руске дијаспоре, црквеног историчара и писца. „Белешке“ оца Александра Јељчанинова углавном чине размишљања, која нису била намењена објављивању, али су издата после његовог упокојења…

Александар Јељчанинов (1881-1934)Живот је драгоцен и јединствен дар, а ми га бесмислено и безбрижно трошимо, заборављајући да брзо пролази. Или с чежњом гледамо у прошлост или чекамо будућност, као да тад треба да почне прави живот. А садашњост, односно оно што управо јесте наш живот, пролази у овом јаловом жаљењу и сновима.

*

Није могуће не волети Христа. Кад бисмо Га сад видели не бисмо могли да одвојимо поглед од Њега, слушали бисмо Га наслађујући се, тискали бисмо се око Њега као што су се гурале гомиле људи у Јеванђељу. Само Му се не треба противити, треба се препустити созерцавању Његовог Лика – у Јеванђељу, код светаца, у Цркви – и Он ће заробити наше срце.

ЧИТАТЬ ДАЛЕЕ…

Свети Алексије Мечов: САВЕТИ О ДУХОВНОМ ЖИВОТУ

● Како човек може задобити смирење? Окрени се ка унутра чешће; сматрај себе горим од других.

● Без обзира у који си грех пао, покај се; Господ је са отвореним рукама спреман да те прими.

● Буди као дете у свему –како у питањима вере, тако и упитањима живота.

● Пази на себе. Желиш да живиш духовним животом – пази на себе. Сваке ноћи испитуј шта си радио током дана. Захваљује Богу за добро и кај се за лоше.

● Из разлога што је „Молитва Господња“ скраћено Јеванђеље, треба јој се прићи са припремо.

● Ради на подизању своје млађе браће и сестара; утичи на њих примером; запамти да ће покупити твоје мане. А Господ ће те сматрати одговорном за то.

ЧИТАЈ ДАЉЕ…

О МОНАШЕСТВЕ. ПОУЧЕНИЯ ОПТИНСКИХ СТАРЦЕВ

Преподобный Макарий (Иванов): «Образ схимонашеский есть совершенный образ монашеский, а монашество есть совершенное христианство. Главная цель наша должна быть — исполнение заповедей Божиих, коими очищается сердце наше от страстей и исполняется плодов духовных: мира, радости, любви и прочих. Воздержанием утончается наш плотский состав, и оным, купно с молитвенным правилом, очищается ум, но при исполнении заповедей Божиих и при глубочайшем смирении, а без сего ни пост, ни труд, ни правило не принесут нам никакой пользы. И если только в том одном полагать образ монашества, чтобы исполнять правило и соблюдать пост, а о заповедях любви, терпения и смирения не иметь попечения, то всуе будем трудиться. Правило и пост, конечно, надобно иметь схимникам большие против простого монаха, и на сие подобает себя понуждать: но, впрочем, Бог ищет от нас, по силе каждого, телесного подвига, а душевного подвига — любви и смирения — от всех истязует: и больные, и престарелые могут любить ближнего, и смиряться, и получать милость Божию, это не мое мнение, а святых отцев учение вам предлагаю.»

«Монашество есть образ смирения, и до оного достигают множеством браней и искушений, на которые и надобно себя приготовлять, а Господь силен тебя укрепить.»

ЧИТАТЬ ДАЛЕЕ…

СЛОВА О ПОКАЯНИИ

Сијско_Еванђеље«Что такое покаяние? Оставление прежнего и печаль о нем. Покаяние есть дверь милости, отверстая усильно ищущим его. Этой дверью входим в Божию милость; кроме этого входа не обретем милости.»

«Нет ни одной добродетели, высшей покаяния. Делание его никогда не может достигнуть совершенства.»

«Плачущий о грехах своих выше словом воскрешающего мертвых»

Преподобный Исаак Сирин

*

«Как только началось покаяние в сердце нашем, хотя мы еще далеко-далеко от Бога, Бог уже видит нас и быстрее солнечного света, устремляющегося в темную землю, идет нам в сретение. В сретение новому человеку, который чрез покаяние зачинается в нас!»

«Грех перевернул весь мир вниз головой. Отвергните грех, и мир снова встанет на ноги. Потому исповедуйтесь и покайтесь, и креститесь крещением покаяния для прощения грехов.»

«Покаяние есть неожиданное видение своей проказы и вопль о лекарстве и враче. Когда темноволосый человек долго не смотрит на себя в зеркало, затем неожиданно встанет перед ним – а он весь седой! Так и не покаявшийся грешник долго думает и утверждает, что его душа здорова и безгрешна, пока однажды у него неожиданно не прорежется духовное зрение и он не увидит, что душа его вся в проказе. Но как увидеть свою душевную проказу, не смотря в зеркало? Христос является тем зеркалом, в котором каждый видит себя таким, каков он есть. Сие единственное зеркало и дано человечеству, чтобы все люди смотрели в него и видели, каковы они. Ибо во Христе как в наичистейшем зеркале каждый видит себя больным и уродливым, и еще видит свой прекрасный первоначальный образ, каким он был и каким опять должен бы стать.»
ЧИТАТЬ ДАЛЕЕ…