Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије одржао је предавање 17. маја у Крипти спомен-храма Светог Саве у Београду.
* * *
Производња: Телевизиjа Храм
Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије одржао је предавање 17. маја у Крипти спомен-храма Светог Саве у Београду.
* * *
Производња: Телевизиjа Храм
На самом почетку овог нашег заједничког сусрета неопходно је да заблагодаримо најпре Богу на његовом дару, као и оцу Данилу, игуману овог манастира са сестрама, што су нам омогућили да се овде састанемо. Заиста, за нас је велика радост заједнички боравак у овој светињи. Сам назив манастира – Ремета, изгледа да је грчког порекла и да долази од речи „еримитирион“, што значи: место пустињежитељства, пустињежитељница, или просто – пустиња. Овде у овој пустињи већ неколико векова живе и подвизавају се душе жељне и жедне живог Бога, Божје светости, светлости и правде. Оваква места су по својој природи места подвига и подвижничког сведочења. А места сведочења су истовремено и места мучеништва (у древном Отечнику стоји забележено да су за место где су се подвизавала два брата, други после њиховог упокојења говорили: „Дођите да видите место мучеништва два брата“. Тако је и Манастир Ремета био и остао место сведочења и место мучеништва, првенствено „мучеништва савешћу“, али се дешавало у његовој историји – нарочито у току овог другог светског поклања – и место мучеништва крвљу. Не само што Манастир по својој природи почива на Распећу Христовом и што служи Распећу, него је и сам учествовао својом потоњом недавном судбином у Христовом распећу и распећу свих невино гоњених Христа ради и Његове правде ради. У току II Светског рата Манастир је страховито настрадао, заједно са својим житељима и православним житељима из његове околине. Трагови његовог страдања виде се и дан данас, а до пре неку годину били су још уочљивији. До скора је и сам храм био у рушевинама, још пре неку годину служили смо у порушеном и разореном храму. Али, ево, Божјим благословом и трудом оца Данила и ове две смерне сестре, помогнутих од богомољних душа из ближе и даље околине, манастир је поново обновљен. Благодарећи томе оволики број нас овде скупљених ужива његово гостопримство.
Тема људског пада је тема антрополошка. Сагласно Божанском откровењу, човјек је биће које је на граници свјетова, биће у коме је Бог умијесијо тијесто духовно и материјално; он је зеница васионе, створење саздано по слици (узет са лика) и прилици Божијој. Он је биће створено, али није створено завршено. Људско биће није само пресликано, није просто одсјај Божанског, него истовремено има и динамички дар да, на основу онога што јесте, буде нешто много више и много савршеније. То и значи и пралик. Дакле створен је са лика, по лику – икони, али и по обличију – прилици. „Прилик“ је нешто што иде ка Лику. Са лика и ка лику – у томе је распон и динамизам људске личности који је основно својство људске природе, и нема ни једне философије земаљске која би то довела под знак питања. Свака философија и наука опитно знају да је човек биће динамично, испуњено изузетним могућностима. Биће које, богословски речено, не само дато него и задато. Човјек је задатак, Божији и природе у којој се рађа, и свој сопствени задатак.
Оно што нам свједочи Библијско Откривење, а што посвједочује и универзално људско искуство је чињеница, с једне стране, могућности које човјек посједује као биће, а са друге стране, постојање нечега што га ограничава, што га помрачује. Кроз сву историју човјек се открива као биће добро по природи, али и биће које је угрожено оним што називамо зло, биће које је нечим оптерећено. У свим религијама и оним природним, дохришћанским, присутно је не само осјећање да је човјек несавршен, него да људска природа онаква каква је сада није првобитна људска природа, да се са њом нешто догодило. И да је неопходно њено очишћење, њен повратак у првобитно стање, изгубљено. Наравно, све зависи од домета религиозне свијести, или научне и философске, да би се дало неко објашњење откуда то и шта се догадја са човјеком. Модерна психоанализа, рецимо, и не само она, тврди и проналази као једну од егзистенцијалија, нешто што је најдубље у људској свијести, нешто што човјек носи са собом – осјећање кривице. Негдје у дубинама људске колективне свијести постоји ти осјећање кривице. Као и осјећање страха. Многи сматрају да су те двије стварности страх и кривица, нешто што је најдубље у људској природи. Трага се стално за њиховим узроцима: да ли су они у васпитању, религиозним или неком другом, или су они у нечему што је дубље од социо-психолошког стања у коме се човјек налази? Да ли је то нешто што је друштвено условљено или, или је нешто што човјек носи у себи, што наслијеђује од својих предака, и што се онда преноси са покољења на покољење и оптерећује га?
Никшич, 16 мая 2014 г.
Митрополит Черногорско-Приморский Амфилохий заявил о том, что возродившийся дух неофашизма сеет семена раздора, «пытаясь поссорить братьев на Украине и в России».
Эти слова владыка сказал по время торжественного крестного хода, посвященного празднику свт. Василия Острожского, собравшего в этом году в Черногории епископов и священников Сербской и Русской Православных Церквей. В крестном ходе также приняли участие президент Республики Сербской Милорад Додик, послы России и Украины в Черногории, а также представители Канцелярии по делам религии при правительстве Сербии.
Митрополит напомнил о заявлениях некоторых европейских политиков, выражающих открытое недовольство тем, что современное российское правительство и Президент обращаются к православным традициям и Церкви.
Вспомнив о том, что секретарь НАТО Расмунсен заявлял, что Америка и Европа бомбили Сербию и Черногорию, «защищая Косово и Метохию от геноцида», митрополит подчеркнул, что их действия были не защитой от геноцида, а его продолжением. При этом владыка задался вопросом, кто будет отвечать за разрушение сотен церквей, убийство людей, преступления и разрушения домов.
Этот геноцид, по словам владыки, нашел свое продолжение и в недавних событиях в Одессе, где в жестоких муках погибли невинные люди. Владыка заключил, что если это и есть так называемый путь к достижению прав человека, свободы и демократии, то в этом больше нет никакой демократии, и «миром начала править демонократия».
Митрополит подчеркнул, что власти Черногории, присоединяясь к Европейскому союзу в санкциях против России, «подливают масло в огонь, в котором живьем сгорели люди в Одессе».
* * *
Источник: Православие.Ru