На самом почетку овог нашег заједничког сусрета неопходно је да заблагодаримо најпре Богу на његовом дару, као и оцу Данилу, игуману овог манастира са сестрама, што су нам омогућили да се овде састанемо. Заиста, за нас је велика радост заједнички боравак у овој светињи. Сам назив манастира – Ремета, изгледа да је грчког порекла и да долази од речи „еримитирион“, што значи: место пустињежитељства, пустињежитељница, или просто – пустиња. Овде у овој пустињи већ неколико векова живе и подвизавају се душе жељне и жедне живог Бога, Божје светости, светлости и правде. Оваква места су по својој природи места подвига и подвижничког сведочења. А места сведочења су истовремено и места мучеништва (у древном Отечнику стоји забележено да су за место где су се подвизавала два брата, други после њиховог упокојења говорили: „Дођите да видите место мучеништва два брата“. Тако је и Манастир Ремета био и остао место сведочења и место мучеништва, првенствено „мучеништва савешћу“, али се дешавало у његовој историји – нарочито у току овог другог светског поклања – и место мучеништва крвљу. Не само што Манастир по својој природи почива на Распећу Христовом и што служи Распећу, него је и сам учествовао својом потоњом недавном судбином у Христовом распећу и распећу свих невино гоњених Христа ради и Његове правде ради. У току II Светског рата Манастир је страховито настрадао, заједно са својим житељима и православним житељима из његове околине. Трагови његовог страдања виде се и дан данас, а до пре неку годину били су још уочљивији. До скора је и сам храм био у рушевинама, још пре неку годину служили смо у порушеном и разореном храму. Али, ево, Божјим благословом и трудом оца Данила и ове две смерне сестре, помогнутих од богомољних душа из ближе и даље околине, манастир је поново обновљен. Благодарећи томе оволики број нас овде скупљених ужива његово гостопримство.
Tag Archives: Митрополит Амфилохије
Митрополит АМФИЛОХИЈЕ (Радовић): ПОСТ – ПРОМЕНА ФИЛОСОФИЈЕ ЖИВОТА
Тема људског пада је тема антрополошка. Сагласно Божанском откровењу, човјек је биће које је на граници свјетова, биће у коме је Бог умијесијо тијесто духовно и материјално; он је зеница васионе, створење саздано по слици (узет са лика) и прилици Божијој. Он је биће створено, али није створено завршено. Људско биће није само пресликано, није просто одсјај Божанског, него истовремено има и динамички дар да, на основу онога што јесте, буде нешто много више и много савршеније. То и значи и пралик. Дакле створен је са лика, по лику – икони, али и по обличију – прилици. „Прилик“ је нешто што иде ка Лику. Са лика и ка лику – у томе је распон и динамизам људске личности који је основно својство људске природе, и нема ни једне философије земаљске која би то довела под знак питања. Свака философија и наука опитно знају да је човек биће динамично, испуњено изузетним могућностима. Биће које, богословски речено, не само дато него и задато. Човјек је задатак, Божији и природе у којој се рађа, и свој сопствени задатак.
Оно што нам свједочи Библијско Откривење, а што посвједочује и универзално људско искуство је чињеница, с једне стране, могућности које човјек посједује као биће, а са друге стране, постојање нечега што га ограничава, што га помрачује. Кроз сву историју човјек се открива као биће добро по природи, али и биће које је угрожено оним што називамо зло, биће које је нечим оптерећено. У свим религијама и оним природним, дохришћанским, присутно је не само осјећање да је човјек несавршен, него да људска природа онаква каква је сада није првобитна људска природа, да се са њом нешто догодило. И да је неопходно њено очишћење, њен повратак у првобитно стање, изгубљено. Наравно, све зависи од домета религиозне свијести, или научне и философске, да би се дало неко објашњење откуда то и шта се догадја са човјеком. Модерна психоанализа, рецимо, и не само она, тврди и проналази као једну од егзистенцијалија, нешто што је најдубље у људској свијести, нешто што човјек носи са собом – осјећање кривице. Негдје у дубинама људске колективне свијести постоји ти осјећање кривице. Као и осјећање страха. Многи сматрају да су те двије стварности страх и кривица, нешто што је најдубље у људској природи. Трага се стално за њиховим узроцима: да ли су они у васпитању, религиозним или неком другом, или су они у нечему што је дубље од социо-психолошког стања у коме се човјек налази? Да ли је то нешто што је друштвено условљено или, или је нешто што човјек носи у себи, што наслијеђује од својих предака, и што се онда преноси са покољења на покољење и оптерећује га?
Интервју митрополита Амфилохија за Нови ТВ
У Жижи – Божићни интервју са Његовим Високопреосвештенством Архиепископом цетињским Митрополитом црногорско-приморским Г. Амфилохијем
„У Жижи“ – Рождественское интервью с Его Высокопреосвященством Архиепископом Цетиньским митрополитом Черногорско-Приморским Амфилохием (Радовичем)
Митрополит Амфилохий (Радович): ДУХ НЕОФАШИЗМА СЕЕТ СЕМЕНА РАЗДОРА
Никшич, 16 мая 2014 г.
Митрополит Черногорско-Приморский Амфилохий заявил о том, что возродившийся дух неофашизма сеет семена раздора, «пытаясь поссорить братьев на Украине и в России».
Эти слова владыка сказал по время торжественного крестного хода, посвященного празднику свт. Василия Острожского, собравшего в этом году в Черногории епископов и священников Сербской и Русской Православных Церквей. В крестном ходе также приняли участие президент Республики Сербской Милорад Додик, послы России и Украины в Черногории, а также представители Канцелярии по делам религии при правительстве Сербии.
Митрополит напомнил о заявлениях некоторых европейских политиков, выражающих открытое недовольство тем, что современное российское правительство и Президент обращаются к православным традициям и Церкви.
Вспомнив о том, что секретарь НАТО Расмунсен заявлял, что Америка и Европа бомбили Сербию и Черногорию, «защищая Косово и Метохию от геноцида», митрополит подчеркнул, что их действия были не защитой от геноцида, а его продолжением. При этом владыка задался вопросом, кто будет отвечать за разрушение сотен церквей, убийство людей, преступления и разрушения домов.
Этот геноцид, по словам владыки, нашел свое продолжение и в недавних событиях в Одессе, где в жестоких муках погибли невинные люди. Владыка заключил, что если это и есть так называемый путь к достижению прав человека, свободы и демократии, то в этом больше нет никакой демократии, и «миром начала править демонократия».
Митрополит подчеркнул, что власти Черногории, присоединяясь к Европейскому союзу в санкциях против России, «подливают масло в огонь, в котором живьем сгорели люди в Одессе».
* * *
Источник: Православие.Ru
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ НА ЛИТИЈИ У НИКШИЋУ: „НЕОФАШИЗАМ ЛЕБДИ НАД ЕВРОПОМ“
Свечаном литијом, на којој је улицама Никшића прошло десетине хиљада грађана, обиљежен је Дан Светог Василија Острошког Чудотворца и завршена духовно-културна манифестација посвећена том светитељу.
Литију су предводили митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископи Петерогровски (Руски) Амвросије, будмиљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, умировљени владика Атанасије, преноси МИНА.
У литији су били и амбасадори Русије и Украјине Андреј Нестеренко и Оксана Сљусаренко, представник амбасаде Србије Никола Ратковић, представник Канцеларије за вјере Владе Србије Братислав Петковић и Руског Међународног фонда Ака.
У бесједи током литије на Тргу слободе, митропилит Амфилохије подсјетио је на страдање народа у Пиви током Другог свјетског рата и дјевојке Јаглике Аџић која је одабрала мученичку смрт и скочила у ватру да страда са својом браћом и родитељима и тако спаси образ.
[spoiler]„Добро је да сјетимо Јаглике управо у ове дане када се појавио и повампирио нови нацифашизам, када је у Одеси спаљено 40-так жена, дјеце и људи на исти начин како је то учињено 1943. године у Пиви од ондашњих фашиста и усташа. Сада се повампирио исти тај дух неофашизма који сјеменом посијане мржње покушава да завади браћу у Украјини и Русији“, рекао је Амфилохије.
Према његовим ријечима, и „поклање у Пиви и садашње је ова нова жртва је покушај уништења цркве Божје православне“.
Амфилохије је навео да се мора поменути данас пред лицем Св. Василија изјава Карла Билта да је највећа грешка савремене руске владе и Путина што се вратио православљу, које је горе од тероризма исламског који се пројављује на истоку.
„У име те и такве идеје поново се пале живи људи, као онда од фашизма тако и данас од неофашизма. У огледалу те страшне истине је и изјава (Андерса фог) Расмусена,секретара НАТО пакта у Европи, да је бомбардовање Србије и Црне Горе и уништење Косова и Метохије урадила Европа и Америка бранећи Косово и Метохију од геноцида“, казао је он.
Он је поручио Расмусену да то „није то била одбранса од геноцида, него наставак геноцида на Косову и Метохији који траје 630 година“ и запитао ко ће одговарати због стотина срушених храмова, побијене дјеце, силованих дјевојака, побијених људи и жена, срушених домова на Косову.
„То је наставак геноцида као што је и у Одеси на начелу подијели па завладај. Подијели браћу па завладај њима. И то је наставак оног покоља који је извршен у Пиви од фашиста, наставак кроз неофашизам који лебди над Европом и свијетом због чега треба да се замислимо сви колико нас има, а најприје они у чијим рукама су судбине модерног свијета“, рекао је Амфилохије.
Он је указао да треба да се и запитамо је ли то пут стицања људсклих права, слободе и демократије у свијету и истакао да, ако је то пут онда више нема демократије, то је знак да свијетом почиње да влада демонократија која је ево на дјелу и данас“.
„Надамо се у Бога кроз молитве Св. Василија да ће доћи мир и разум и да ће поново се зацарити истинска слобода, заједништво и љубав на првом мјесту између браће у Украјини и у Русији да не дозволе да се њима манипулише на начин на који је манипулисао и Хитлер у своје вријеме“, рекао је Афилохије.
У исто вријеме треба, истакао је он, да скренемо пажњу и нашим главарима у Црној Гори да дајући некакве санкције Русији у ствари потурају угарак, ону спаљену кућу у Пиви 1943. године.
„Они потурају угарак у спаљивање живих људи данас у Одеси. Ако је то демократија и ако је то заштита интереса Црне Горе онда далеко бијела кућа, таквих у Црној Гори никада није било, нема и неће бити“, поручио је Амфилохије.
Владика руски Амвросије говорио је о страдању православне цркве која је, како је казао, свему одољела и пренио топле поздраве Додику који је недавно добио орден за јединство православних народа.
„Свети Василије оставио нам је као завјет јединство. И ни на један минут да не заборавимо на његов завјет и да вјера православна буде основа нашег јединства“, казао је Амвросије.
Владика Јоаникије казао је да се нада у Бога да ће се све окренути на добро и у Русији, Украјини и цијелом свијету.
Он је поздравио Милорада Додика који је „показао и да је пријатељ и добротвор Српске православне цркве“.
„Изражавамо посебну радост што је Додик успоставио трајне везе РС са великом Русијом. За то је имао и храбрости и способности и на томе му честитамо“, казао је Јоаникије.
* * *
Фото: Иван Петрушић (Вијести)
Митрополије Црногорско-приморска
[/spoiler]