Тема људског пада је тема антрополошка. Сагласно Божанском откровењу, човјек је биће које је на граници свјетова, биће у коме је Бог умијесијо тијесто духовно и материјално; он је зеница васионе, створење саздано по слици (узет са лика) и прилици Божијој. Он је биће створено, али није створено завршено. Људско биће није само пресликано, није просто одсјај Божанског, него истовремено има и динамички дар да, на основу онога што јесте, буде нешто много више и много савршеније. То и значи и пралик. Дакле створен је са лика, по лику – икони, али и по обличију – прилици. „Прилик“ је нешто што иде ка Лику. Са лика и ка лику – у томе је распон и динамизам људске личности који је основно својство људске природе, и нема ни једне философије земаљске која би то довела под знак питања. Свака философија и наука опитно знају да је човек биће динамично, испуњено изузетним могућностима. Биће које, богословски речено, не само дато него и задато. Човјек је задатак, Божији и природе у којој се рађа, и свој сопствени задатак.

Оно што нам свједочи Библијско Откривење, а што посвједочује и универзално људско искуство је чињеница, с једне стране, могућности које човјек посједује као биће, а са друге стране, постојање нечега што га ограничава, што га помрачује. Кроз сву историју човјек се открива као биће добро по природи, али и биће које је угрожено оним што називамо зло, биће које је нечим оптерећено. У свим религијама и оним природним, дохришћанским, присутно је не само осјећање да је човјек несавршен, него да људска природа онаква каква је сада није првобитна људска природа, да се са њом нешто догодило. И да је неопходно њено очишћење, њен повратак у првобитно стање, изгубљено. Наравно, све зависи од домета религиозне свијести, или научне и философске, да би се дало неко објашњење откуда то и шта се догадја са човјеком. Модерна психоанализа, рецимо, и не само она, тврди и проналази као једну од егзистенцијалија, нешто што је најдубље у људској свијести, нешто што човјек носи са собом – осјећање кривице. Негдје у дубинама људске колективне свијести постоји ти осјећање кривице. Као и осјећање страха. Многи сматрају да су те двије стварности страх и кривица, нешто што је најдубље у људској природи. Трага се стално за њиховим узроцима: да ли су они у васпитању, религиозним или неком другом, или су они у нечему што је дубље од социо-психолошког стања у коме се човјек налази? Да ли је то нешто што је друштвено условљено или, или је нешто што човјек носи у себи, што наслијеђује од својих предака, и што се онда преноси са покољења на покољење и оптерећује га?

ЧИТАЈ ДАЉЕ…

Никшич, 16 мая 2014 г.

Митрополит Черногорско-Приморский Амфилохий заявил о том, что возродившийся дух неофашизма сеет семена раздора, «пытаясь поссорить братьев на Украине и в России».
Эти слова владыка сказал по время торжественного крестного хода, посвященного празднику свт. Василия Острожского, собравшего в этом году в Черногории епископов и священников Сербской и Русской Православных Церквей. В крестном ходе также приняли участие президент Республики Сербской Милорад Додик, послы России и Украины в Черногории, а также представители Канцелярии по делам религии при правительстве Сербии.

Митрополит напомнил о заявлениях некоторых европейских политиков, выражающих открытое недовольство тем, что современное российское правительство и Президент обращаются к православным традициям и Церкви.

Вспомнив о том, что секретарь НАТО Расмунсен заявлял, что Америка и Европа бомбили Сербию и Черногорию, «защищая Косово и Метохию от геноцида», митрополит подчеркнул, что их действия были не защитой от геноцида, а его продолжением. При этом владыка задался вопросом, кто будет отвечать за разрушение сотен церквей, убийство людей, преступления и разрушения домов.

Этот геноцид, по словам владыки, нашел свое продолжение и в недавних событиях в Одессе, где в жестоких муках погибли невинные люди. Владыка заключил, что если это и есть так называемый путь к достижению прав человека, свободы и демократии, то в этом больше нет никакой демократии, и «миром начала править демонократия».

Митрополит подчеркнул, что власти Черногории, присоединяясь к Европейскому союзу в санкциях против России, «подливают масло в огонь, в котором живьем сгорели люди в Одессе».

* * *

Источник: Православие.Ru