Николай Успенский: РАЗВИТИЕ ЛИТУРГИИ ПРЕЖДЕОСВЯЩЕННЫХ ДАРОВ

Литургия Преждеосвященных ДаровГенезис литургии Преждеосвященных ученые видят в самопричащении, то есть в домашнем причащении Святым хлебом, принесенным из евхаристического собрания. Такого мнения держались также Смирнов-Платонов и Малиновский, но они относили возникновение этой благочестивой традиции к апостольскому времени, тогда как согласно Василию Великому эта традиция возникла в условиях гонений. «Нимало не опасно, – писал он, – если кто во время гонений, за отсутствием священника или служащего, бывает в необходимости принимать причастие собственной своей рукой, – излишним было бы это и доказывать, потому что долговременный обычай удостоверяет в этом самим делом»[22].

ЧИТАТЬ ДАЛЕЕ…

Николај Успенски: О РАЗВОЈУ ЛИТУРГИЈЕ ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА

Фото: patriarchia.ruГенезу Литургије Пређеосвећених Дарова научници виде у самопричешћивању, тј. у кућном причешћивању Светим Хлебом донетим из евхаристијског сабрања. Таквог мишљења се држе и Смирнов-Платонов и Малиновски, али су они постанак те благочестиве традиције датирали у апостолска времена, будући да се, по Василију Великом, та традиција јавила у условима прогонā. „Није нимало опасно“, писао је он, „ако неко у време гоњења, када нема свештеника или служашчег, мора да узима причешће својом сопственом руком – то је и непотребно доказивати, зато што нас стари обичај у ово уверава“ (Писмо 89, Кесарији).

ЧИТАЈ ДАЉЕ…

Архиепископ Аверкије (Таушев): ЛИТУРГИЈА ПРЕЂЕОСВЕЋЕНИХ ДАРОВА

Литургија Пређеосвећених Дарова. Фото: С. Власов, извор: patriarchia.ruЛитургијом Пређеосвећених Дарова, како сам њен назив показује, назива се таква Литургија, на којој се верујућима за причешће дају Свети Дарови који су претходно освештани. Зато се литургија Пређеосвећених Дарова разликује од Литургија светог Јована Златоуста и светог Василија Великог по томе што на њој нема приношења (проскомидије) и освештања Светих Дарова.
У „Додатку“ за пети део „Древних Литургија (издање С. Петербург, 1878) речено је: „Међу древним литургијама… литургија Пређеосвећених Дарова (η των προηγιασμενον λειτουργία, тј. δώρων, Missa praesanctificatorum, тј. munerum), која се служи током свете Четрдесетнице у источној православној Цркви, првенствено средом и петком током првих шест недеља, у четвртак пете недеље, у понедељак, уторак и среду Страсне седмице… а у западној цркви само једном годишње – на Велики Петак у Страсној седмици. Порекло и поредак ове Литургије различити истраживачи црквених старини приписивали су и до данас приписују час истоку, час западу; неки од источних писаца прихватају да је она првобитно настала на западу, приписујући је римском папи Григорију Великом или Двојеслову, док је западни писци утлавном приписују истоку, допуштајући да је она одатле прешла на запад у време када су источне и западне цркве још имале међусобно општење. Сами чинови литургије Пређеосвећених Дарова на истоку и на западу, који се разликују у неким детаљима, у свом општем току и саставу молитава показују тако велику сличност, која представља јасан доказ јединственог порекла ове Литурије у обе половине хришћанског света и заједничког извора свих њених облика.

ЧИТАЈ ДАЉЕ…

ПРОИСХОЖДЕНИЕ ЛИТУРГИИ ПРЕЖДЕОСВЯЩЕННЫХ ДАРОВ

Литургия Преждеосвященных даров. Фото: patriarchia.ruНачало Литургии Преждеосвященных даров восходит к первым векам христианства. Св. Симеон Солунский говорит: «Преждеосвященная Литургия произошла издревле и от апостольских преемников».
Михаил Керулларий, патриарх Константинопольский (XI в.), тоже свидетельствует о ее древности: «Литургия Преждеосвященных Даров есть древняя и древлепреданная, известная Св. Церкви Божией еще до тайноводственников наших Златоуста и Василия Великого, что видно из 49-го правила Лаодикийского Собора. Во всех св. Церквах сохраняется молитва из неописанного предания, что читаемая по перенесении Св. Даров на жертвенник тайная молитва принадлежит св. Афанасию Александрийскому».

Если Литургия Преждеосвященных Даров и может быть названа апостольским введением, то не потому, чтобы она была написана самими апостолами, так как и после апостолов долго не было определенного письменного богослужебного чина; она не была устно предана апостолами в своем настоящем виде, но она называется апостольским учреждением в общем своем составе и в главных своих частях.

ЧИТАТЬ ДАЛЕЕ…

Архиепископ Аверкије (Таушев): НЕДЕЉА СИРОПУСНА

Фото: optina.ruСиропусна недеља, на којој се „отпушта сир“, то јест престаје се са ј еденьем сира, непосредно пре наступања Великог поста, посвећена је спомену на „Изгнање Адамово“. У песмама ове недеље спомиње се пад наших прародитеља Адама и Еве у грех, чиме се појашњава неопходност подвига поста. Адам и Ева су пали кроз неуздржање и непослушност, и ми сада кроз добровольно примање подвига уздржања и послушности Цркви на себе можемо да се подигнемо и повратимо рајско блаженство које су они изгубили. На Литургији се чита Јеванђеље које нам сугерише да праштамо увреде ближњима и да постимо не само да други виде, као фарисеји, него нелицемерно, ради Бога (Мт. зач. 17).

ЧИТАЈ ДАЉЕ…