Надежда Дмитриева: ИКОНА БОЖИЈЕ МАЈКЕ КАЗАНСКА

Икона Божије Mајке КазанскаКазанска икона Мајке Божије се неизмерно поштује у Русији. Управо овом иконом обично благосиљају младенце пред брак, управо њу постављају изнад дечијих креветића, како би кротки лик Богородице с љубављу гледао на младе хришћане.

У Москви на Црвеном тргу поново стоји храм посвећен овој икони. Казански саборни храм је срушен средином тридесетих година двадесетог века и обновљен у наше време по нацртима које је сачувао познати рестауратор Петар Димитријевич Барановски. Поново се, неколико корака од Воскресенске капије и недалеко од споменика спасиоцима Русије, грађанину Мињину и кнезу Пожарском, узносе молитве пред ликом Казанске иконе.

ЧИТАЈ ДАЉЕ…

ИСТОРИЯ КАЗАНСКОЙ ИКОНЫ БОЖИЕЙ МАТЕРИ

ЯВЛЕНИЕ ЧУДОТВОРНОЙ ИКОНЫ

Матроне, девятилетней дочери стрельца Онучина, вознамерившегося поставить себе новый дом на месте пожарища, во сне явилась Матерь Божия, повелевая сообщить архиепископу и градоначальникам, чтобы они извлекли из земли Ее образ, указав и место на пепелище, где надо было копать.

Так как никто не обращал внимания на слова ребенка, Матерь Божия явилась вторично, а на третий раз девочка во сне увидела саму икону, от которой исходил грозный голос: «Если не поведаешь глаголов Моих, Я явлюсь в другом месте, а ты погибнешь». Тогда мать испуганной девочки отвела дочь к воеводам и архиепископу Иеремии, но никто не поверил словам ребенка.

ЧИТАТЬ ДАЛЕЕ…

ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ КАЗАНСКО-ПРИЗРЕНСКА У МАНАСТИРУ ВАВЕДЕЊУ

У четвртак 20.октобра у 14 часова у нашем монастиру биће организован дочек иконе Казанско-призренске која је насликана у Русији по благослову игумана Методија и Свето-Васкрсенског манастира у граду Самари.

Икона је насликана као дар и благослов за Рашко-призренску епархију.

У манастиру Ваведењу икона ће бити изложена ради поклоњења верног народа, и то од четвртка у 14 часова до недеље пред вечерњу службу.

Верници могу у храму манастира Ваведења да се помоле и целивају ову дивну светињу током целога дана, од четвртка до недеље.

* * *
син

ЧУДОТОВОРНА ИКОНА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ТРОЈЕРУЧИЦЕ

Икона Пресвете Богородице Тројеручица (грч: Παναγία Τριχερούσα) беше породична драгоценост Светог Јована Дамаскина. Он ју је чувао у личном параклису, у својој кући у Дамаску, почетком VIII века. Тада се целокупна Сирија налазила под влашћу Арапа – муслимана. Тадашњи калиф Дамаска, престонице Сирије, Валид (705-715), као муслиман, није знао да уређује верске послове хришћана Сирије. Стога је у својој палати као првог саветника, за питања потчињеног хришћанског становништва Сирије, запослио, тада још увек, световњака Јована Дамаскина, поштујући га због великог образовања и врлине.

Управо у то време, дакле почетком VIII века, појавила се јерес иконоборства, са средиштем у Константинопољу. Њен покретач је био византијски самодржац Лав III Исавријанац. Још увек световњак, Јован Дамаскин је, покретан божанском ревношћу, из Дамаска прогонио иконоборну јерес, како разним писмима тако и речима.

ЧИТАЈ ДАЉЕ…

Надежда Дмитриева: ИКОНА БОЖИЕЙ МАТЕРИ «ТРОЕРУЧИЦА»

Русский народ издревле нашел в своей душе един­ственно верное слово в обращении к Богородице: в обиходе он назвал Ее, и сейчас называет так же, как родную мать, — исполненным нежности и любовным обращением: «Матушка!» Люди духов­но увидели, что не в каком-то условном аллегори­ческом смысле, а в высшей онтологической дейст­вительности Матерь Божия является Матерью Церкви, кровной — по Крови Христовой — Мате­рью каждого верующего.

События, положившие начало прославлению иконы Божией Матери «Троеручицы», относятся к VIII веку, ко временам иконоборчества. Воины императора-еретика Льва Исавра рыскали по домам православных христиан, отыскивая иконы, отбирали их и жгли, а иконопочитателей предавали мукам и смерти.

ЧИТАТЬ ДАЛЕЕ…