Предавање оца Јустина, професора и васпитача Богословије,
одржано на братском састанку Богословског богомољачког
братства Свети Сава, у Сремским Карловцима,
22. децембра 1929. год.

Свето Писмо је донекле биографија Бога у овоме свету. У Њему је Неописани донекле описао Себе. Свето Писмо Новога Завета је биографија оваплоћеног Бога у овоме свету. У њему је описано како је Бог, да би људима казао Себе, послао Бога Логоса, који се. оваплотио и, постао човек и као човек казао људима све што Бог има, све што Бог хоће са овим светом и са људима у њему. Открио је Бог Логос план Божији ο свету и Божију љубав према свету. Бог-Реч казао је људима Бога помоћу речи, уколико речи људске могу обухватити необухватљивог Бога. Све што треба овоме свету, и људима у њему – Господ је казао у Светом Писму. На сва питања Он је у њему дао одговоре. Нема питања, које може мучити душу људску, а да на њега није у Светом Писму дат или посредан или непосредан одговор. Људи не могу измислити више питања, но што има одговора у Светом Писму. Не нађеш ли одговор у Светом Писму на неко своје питање, значи да си, или поставио бесмислено питање, или ниси умео читати Свето Писмо и из њега ишчитахи одговор.

[spoiler]У Светом Писму Бог је казао:

 

1) Шта је свет; откуда је; због чега постоји, чему греди – чиме ћe се завршити;

 

2) шта је човек; одкуда долази; куда иде; из чега је, ради чега је, чиме ћe се завршити;

 

3) шта су животиње, шта биљке, чега ради су; чему служе;

 

4) шта је добро; одкуда је; чему води; ради чега је; како се стиче;

 

5) шта је зло; одкуда је; како постоји; због чега постоји – чиме ћe се завршити;

 

6) шта су праведници и шта грешници; како се од грешника постаје праведним и од погорђеног праведника – грешник; како се служи Богу, а како ђаволу; сав пут од добра до зла, од Бога до ђавола;

 

7) све – од почетка до краја; сав пут човеков од тела до Бога, од зачећа до васкрсења из мртвих;

 

8) шта је историја света, историја неба и земље, шта историја човечанства; њихов пут, циљ и завршетак.

 

Уопште, Бог је у Светом Писму казао све што је људима требало казати. У Светом Писму се налази биографија сваког човека, сваког без изузетка. У њему сваки од нас може наћи себе детаљно, подробно описана и приказана: све своје врлине и мане које имаш и можеш имати и неимати; наћи ћеш путеве којим душа твоја, и свачија, иде од греха ка безгрешности и сав пут од човека до Бога и од човека до ђавола. Наћи ћеш начине како да се ослободиш греха, наћи ћеш, једном речју, сву историју греха и грешности, и сву историју правде и праведника. Јеси ли тужан, у Светом Писму ћеш наћи утехе; јеси ли жалостан – радост; јеси ли гневан – укроћење; јеси ли сладострастан – целомудрије; јеси ли немудар – мудрост; јеси ли рђав – доброту; јеси ли злочинац – милост и правду; јеси ли човекомрзац – љубав. У њему ћеш наћи лек за све своје пороке и мане, и храну за све своје врлине и подвиге. Јеси ли добар, Свето Писмо ћe те научити и како да постанеш бољи и најбољи; јеси ли осетљив, оно he те научити ангеоској нежности; јеси ли паметан, оно ће те научити мудрости. Волиш ли лепоту и музику стила и речи, нема је лепше ни дирљивије, но што је има у Јова, и Исаије, и Соломона, и Давида и Јована Богослова, и Апостола Павла… Ту се музика, анђелска музика вечне истине Божије обукла у речи људске. Што човек више чита и изучава Свето Писмо, све више и више налази разлоге да га што дуже и непрекидније изучава. Оно је, по речи Светог Златоуста, као мирисав корен, који све више мирише што се више таре. Колико је важно зашто треба читати Свето Писмо, исто је толико важно знати како треба читати Свето Писмо. Свети Оци, на челу са Светим Златоустом, најбољи су вођи у томе. Свети Златоуст је, такорећи, написао пето Еванђеље. Свети Оци препоручују озбиљну припрему за читање и изучавање Светог Писма. Припрема се састоји, у чему? Најпре у молитви. Моли се Господу да ти просвети ум – да разумеш речи Светога Писма, и облагодати срце – да осетиш истину. тих речи и живот. Буди свестан да су то речи Божије, које ти Он лично говори и казује. Молитва у вези са осталим врлинама еванђелским најбоље оспособљава човека за разумевање Светог Писма. А како читати Свето Писмо?
Молитвено, са страхопоштовањем, јер је у свакој речипо кап вечне истине, а све речи – сачињавају безобални океан Вечне Истине. Свето Писмо није књига већ живот; јер су речи њене – дух и живот (Јн. 7, 63), зато се и могу схватити ако их учинимо духом духа свог, и животом живота свдг. То је књига која се чита животом – практиковањем. Прво ваља доживети, па разумети. Ту важи она Спаситељева реч: Ко хоће творити – разумеће да је ова наука од Бога (Јн. 7, 17). Твори, да би разумео. То је основно правило православне егзегезе.
У почетку човек обично брзо чита Свето Писмо, па онда све спорије, док најзад не буде почео читати реч по реч, јер у свакој речи открива бескрајну истину и неисказану тајну. Сваког дана прочитај најмање по једну главу из Старог и Новог Завета, али упоредо с тим практикуј по једну врлину. Практикуј док ти не пређе у навику. Рецимо, прво опраштање увреда. То да ти буде свакодневна дужност. И уз то се моли Господу: Господе благи, дај ми љубав према увредиоцима мојим!…
И кад ту врлину претвориш у навику, онда he ти лакша бити свака друга за њом, и тако редом до последње. Главно је: читај Свето Писмо што више. Што разум не разуме, срце ће осетити; а не разуме ли ни разум, ни срце не осећа, ти ипак читај, јер читањем сејеш речи Божије по души својој; а оне тамо неће пропасти, већ ће постепено и неприметно прећи у природу душе тврје, и на теби he се збити Спаситељева реч ο човеку који баци семе у земљу, и спава и устаје ноћу и дању, и семе ниче и расте, да не зна он (Мк. 4,26-29). Главно је: сеј, а БОГ је rcofu даје ичини да посејано узрасте (1 Кор. 3,6). Само не хитај са успехом, да не би испао сличан човеку који данас сеје, а сутра већ хоће да жање. Читајући Свето Писмо ти уносиш квасац у тесто душе своје и тела свог, који се постепено шири, прожима душу, док је сву не прожме и не ускисне еванђелском истином и правдом. У сваком случају, Спаситељева прича ο сејачу и семену може се применити на сваког од нас. Нама је у Светом Писму дато семе Божанске Истине.
Читајући га, ми то семе сејемо по души својој; и оно пада и на каменита и на трновита места душе, а по нешто и на добру земљу срца нашег – и доносе род. Α кад угледаш род и окусиш га – ти ћеш од сласти и радости похитати да и каменита и трновита места душе своје раскрчиш, поореш и засејеш семеном речи Божије. Знате ли када је човек мудар у очима Господа Христа? – Када слуша Његове речи и извршује их. Почетак је мудрости – слушати речи Божије (Мт. 7,24-25). Свака реч Спаситељева има моћ и силу исцељења и од физичких и од духовних болести. „Реци реч и оздравиће слуга мој” (Мт. 8,8). Спаситељ рече реч – и оздрави слуга капетанов. Како некад, тако и сад, Господ непрестано изриче речи Своје и теби и мени и свима нама. Само нам се ваља зауставити, удубити у њих и примити их – капетановском вером. И чудо he се десити с нама и оздравиће душа наша као што је оздравио слуга капетанов. Јер је у Еванђељу написано и ово: И доведоше κ Њему бесомучних много, и изгна духоверечју, и све болеснике исцели (Мт. 8,16). То Он чини и данас, јер је Господ Исус јуче и данас Онај исти и вавек (Јев. 13, 8). На Страшном суду he се судити онима који не слушају речи Божије и теже ће им бити на дан Суда него Содому и Гомору (Мт. 10,14-15). Пази, на Страшном суду he се тражити од тебе да даш рачуна шта си урадио са речима Божијим, да ли си их слушао и усвајао, да ли си им се радовао или си их се стидео. Ако си их се стидео, и Господ he се постидети тебе када дође у слави Оца свога са Анђелима светим (Мк. 8,38). Мало је речи људских, које нису пусте и празне, зато је мало оних због којих нећемо бити осуђени (Мт. 12,36). Да би то избегли, треба учити и научити речи Божије из Светог Писма, учинити.их својима, јер их је Бог зато саопштио људима, да би их они усвојили, а кроз њих и саму Иетину Божију.
У свакој речи Спаситељевој има више вечности и непролазности неголи у целом небу и целој земљи са целокупном њиховом историјом. Зато је Он рекао: Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи (Мт. 24,35). То значи: у речима Спасовим је Бог и све Божије, зато не могу проћи. Усвоји ли их човек, он постаје непролазнији од неба и земље, јер је у њима сила која обесмрћује човека и чини гa вечним.
Изучавање речи Божијих, и испуњавање чини човека – сродником Господу Исусу. Το је. Он сам објавио кад је рекао: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршавају је (Лк.. 8,21),· То значи: слушаш ли, читаш ли реч. Божију – упола си брат Христов: извршујеш ли је – потпун си брат Христов. Α тο је радост и привилегија већа од анђелске. Изучавањем Светог Писма, по души се разлива неко блаженство, које не личи ни на што земаљско. Ο томе је Спаситељ говорио када је рекао: Блажени су који слушају реч Божију и држе је (Лк. 11,28).
Велика је тајна речи. Толико велика да се само друго Лице Свете Тројице – Господ Христос – назива у Светом Писму: Реч = Логос, Бог је Реч (Јн. 1,1) – све речи које долазе од те вечне и апсолутне Речи пуне су Бога, божанске Истине, Βечности, Правде. Слушаш ли их – Бoгa слушаш. Читаш ли их – читаш непосредне речи Божије. Бог-Реч постаде тело, постаде човек (Јн. 1,14), и мутави и муцави човек – проговори речи вечне Истине и Правде Божије.
У речима Спаситељевим има неког сока бесмртности, који читањем речи Његових кап по кап капље у душу човекову, и оживљава је из смрти у живот, из пролазности у непролазност. То Спаситељ објављује говорећи: Заиста, заиста вам
кажем: ко слуша моју реч и верује Ономе који ме је послао, има живот вечни… и прешао је из смрти у живот (Јн. 5.24). То значи: слушањем, изучавањем речи Божије – учиш се бесмртности и вечности, учиш се бесмртном и вечном животу, а верујеш ли у њих пуном вером – већ си научио шта је живот вечни и прешао си из смрти у живот. Зато Спаситељ одлучно тврди: Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрти до века (Јн. 8, 51). Свака је реч Христова пуна Бога, зато када уђе у душу човекову, она је очишћава од сваке нечистоте. Из сваке Његове речи излази сила, која очишћава од греха. Зато је Спаситељ на Тајној Вечери говорио ученицима Својим, тим неодступним слушаоцима речи Његове: Вистевећ очишћени речју коју вам говорих (Јн. 15,3). Све што је у Светом Писму написано, то Господ Христос и Његови Апостоли називају»речју Божијом, речју Господњом.(Јн. 17,14; Д. Ап. 6,2: 13,46:16,32:19,20; 2 Кор. 2,17; Кол. 1,15; 2 Сол. 3,1), и ако је као такву не читате и не примате – остаћете у мраку мутавих и муцавих речи људских, празних и пустих. Свака реч Божија – пуна је Истине Божије, која када уђе у душу, освећује је на сву вечност. Зато се Спаситељ обраћа молитвом Оцу Свом небеском: Оче! Освети их Истином Својом, реч је Твоја истина (Јн. 17,17). Не примаш ли реч Христову као реч Божију, као реч Истине, то лаж и отац лажи, који је у теби, устаје на њу. У свакој речи Спаситељевој има много натприродног и благодатног: и то је оно што облагодаћује душу човекову, када је реч Христова посети. Зато Свети Апостол сав домострој спасења назива „речју благодати Божије“ (Д. Air. 20,32), „речју Истине“ (Еф. 1,13); „речју живота“ (Флб. 2,16). Као жива благодатна сила, реч Божија дејствује у човеку чудотворно и животворно, ако је човек слуша са вером и прима вером (1 Сол. 2,13). Све је опогањено грехом, али све се очишћује – речју Божијом и молитвом, све – свако створење од човека до црва (1 Тим. 4,6). Истином, која у себи носи, Силом, коју у себи има, реч Божија је – оштрија од сваког мача и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца (Јев. 4,12). Нема ничега тајног пред њом и за њу. Зато што свака реч Божија има у себи од вечне Речи Божије – Логоса – она поседује силу да духовно рађа и препорађа људе. И рађајући се од Ње, човек се рађа од Истине. Отуда Свети Апостол Јаков пише хришћанима да их Бог Отац породи речју истине (Јак. 1,18), а Свети Петар вели им да су препорођени речју живога Бога, која остаје вавек (1 Пет. 1, 23). Све Божије речи, које је Бог говорио људима, долазе од Вечне Речи – Логоса, који је Реч живота и даје Живот вечни. Живећи том Речју – човек оживљава себе из смрти у живот; испуњујући себе вечним животом – човек постаје победитељ смрти и учесник у природи Божијој (2 Пет. 1,4), и блаженству његовом неће бити краја.
У свему овоме главно је, најглавније је, жива вера и осећање љубави према Господу Христу, јер се под топлотом тог осећања отвара тајна сваке речи Божије, као што се под топлотом сунчаних зракова отвара круница мирисавог цвећа. Амин.[/spoiler]

* * *

Comments are closed.

Translate »