Данашњим Празником завршава се спасење рода људског. Завршава се сав живот Господа Христа на земљи. Ради чега је Он дошао? Он је на земљи нашао људе савладане смрћу, људе савладане грехом, људе савладане ђаволом. Спасити људе од свега тога – то је био Његов циљ. Три и по године Апостоли су ишли за Њим, и када им је Он дао силе чинили су велика чудеса. Али, кад је дошло Распеће, кад је Господ распет на Крсту, висио и умро, нестало је све силе и снаге у Светих Апостола. Разбегли су се јаки људи. Где су они могли бити јачи од смрти? А гле, и њихов Учитељ виси на Крсту мртав! Нема ништа од нас, све је пропало. Људи, људи су плен смрти. Има ли излаза из тога? Ради чега људи живе у овоме свету, зашто је Бог створио људе? Да ли зато да се сурвамо у роб и претворимо у црве? Не! Господ је сувише Велики, сувише Милостив и Човекољубив, да би нас за то створио.
ПРЕПОДОБНЫЙ СТЕФАН ПИПЕРСКИЙ (память 20 мая/2 июня)
Преподобный Стефан родился в бедной и набожной семье в селе Кути, в Никшичской жупе. Отца его звали Радое, а мать Марией. Еще юношей он ушел в монастырь Морача, где принял монашеский постриг и впоследствии был возведен в сан диакона. Со временем благодаря своей подвижнической жизни и авторитету, который он имел среди братии, он становится игуменом этого монастыря.
Озлобленные турки все чаще стали нападать на монахов и грабить монастырское хозяйство. Ища покоя и уединения, Стефан оставил Морачу, и, перебравшись в Трманье (Ровци), продолжил свои подвиги. Здесь, в месте, которое до сих пор носит название Челиште [от сербского ћелиja – келья], он устроил себе келью в одной из пещер. Однако «варвары колашинские» – турки из Колашина – прознав про его убежище, и здесь стали досаждать преподобному. Святому помогали пастухи-христиане, которые защищали его от неверных и приносили пищу. Ночи подвижник проводил в неизвестных туркам горных укрытиях. Так, в подвиге и молитве Стефан прожил здесь семь лет, подвергаясь многоразличным испытаниям и лишениям и во всем уповая на милость Божию.
Архимандрит Клеопа (Илие): ЧЕТИРИ ЗАКОНА ПО КОЈИМА ЋЕ ХРИСТОС СУДИТИ СВЕТУ
Старац архимандрит Клеопа (Илие, 1912-1998) је нашироко познат као велики духовник и учитељ многих мирјана, који су у хиљадама долазили код њега по духовну помоћ. Представљамо вам одломак из његове књиге «Вредност душе», коју је на руском издао Сретењски манастир из Москве.
*
Испричао сам вам мало о смрти. Сада ћу вам понешто рећи о савести, јер онај који чува своју савест чистом, смрт ће неизоставно затећи блаженог и спремног.
Савест је праведни судија, кога је Бог сместио у нас. Савест не може бити рефлексија материје за вјеки вјеков. Она је глас Божији у човеку и непрестано га прекорева, када греши: «Човече, зашто си то учинио?»
Овај закон природе постоји и у Кинезима, и у хришћанима, и у будистима, и у хиндуистима, и у муслиманима. То је први закон, који је Бог положио у срце човека при његовом стварању и по њему је свет живео до појаве писаног закона.
Документальный фильм «ХРАМ» (2017)
Сейчас строительством храма в Москве никого не удивишь. Но храм, построенный в Сретенском монастыре, – особенный. Он возведен в центре Москвы, на Лубянке, – месте, которое связано с драматическими страницами истории нашей страны, и посвящен всем новомученикам и исповедникам российским, отдавшим свою жизнь за веру в ХХ веке. Знаменательно, что освящение храма происходит в 100-летний юбилей революции, кардинально изменившей ход российской истории.
Храм, построенный в традициях владимиро-суздальского зодчества, с необычайной для нынешнего времени быстротой, как бы восполнил те утраты, которые понесла „Москва златоглавая“ в послереволюционный период. О том, как возводился Храм, рассказывают представители всего более чем трехтысячного коллектива его создателей: строители, архитекторы, дизайнеры, инженеры, художники, иконописцы, мозаичисты и многие другие, и, конечно же, идейный вдохновитель строительства и его фактический руководитель – наместник Сретенского монастыря епископ Егорьевский Тихон (Шевкунов).
* * *
Автор сценария: Елена Чавчавадзе
Режиссер: Владимир Татаринов
Источник: Россия 1
ВЕЧЕРАС НА ВРАЧАРУ КОНЦЕРТ ХОРА МОСКОВСКОГ ДРЖАВНОГ КОНЗЕРВАТОРИЈУМА
Под покровитељством Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, са благословом викарног Епископа топличког Арсенија, новоизабраног Епископа нишког, у Нишу ће од 3. до 6. јуна бити одржан 5. Међународни фестивал хорске духовне музике „Музички едикт“. У оквиру овог фестивала, у Крипти Храма св. Саве у Београду наступиће Хор московског државног конзерваторијума (1. јуна у 19 ч), Хор цркве светог Александра Невског из Париза (5. јуна), као и Хор Катедрале светог апостола Јакова из Јерусалима (7. јуна). Сви поменути програми у Крипти на Врачару почињу у 19 часова.
Пети Фестивал духовне музике „Музички едикт“ одржава је бијенално, сваке друге године, у Нишу. На овој угледној манифестацији до сада је наступило више од 60 хорских ансамбала из 20 земаља света.Велики број њих, чак 18, наступиће од 3. до 6. јуна 2017. у Светосавском дому и Саборној цркви у Нишу.
Концерте врхунских хорских ансамбала, учесника Фестивала, за Слово љубве најављује Јована Микић, диригент дечијег хора „Бранко“ из Ниша која појашњава и програмску концепцију Фестивала:
* * *
Преузето са: Радио Слово љубве