о. Јован Журавски СКРИВЕНИ СМИСАО ТРЕЗВЕЊА И СУШТИНА ЊЕГОВОГ ТВОРЕЊА

По светоотачком разуму, у основи опитног богопознања, у основи опитног усвајања спасења и усвајања начела новог бића лежи „умно делање“ или „трезвоумље“, које се састоји из пажње према помислима и непрестане Исусове молитве. Она се састоји у речима:

„Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога“.

Пажња и непрестана молитва јесу мислена делатност из које се саздаје умно делање. То невештаствено умно делање јесте скривена тајна отаца, која се тешко исказује. У људском језику нема речи које би у потпуности могле да објасне ту тајну. Она се не да појаснити чак ни било каквим усличавањима и поређењима.
Трезвоумље

Манастир Ваведења Пресвете Богородице у Београду, задужбина Персиде Миленковић

Персида Миленковић

Персида Миленковић (1857 – 8. фебруар 1943) рођена је у Шапцу у чиновничкој породици од оца Никодија и мајке Јелке Ћирић. Породица се после неколико година од њеног рођења преселила у Београд, отац јој је службовао у министарству грађевина.

Имала је сина Војислава који је млад умро, по други пут се 1883. удала за београдског трговца, рентијера и добротвора Ристу Миленковића.

Заслужна је за подизање манастира Ваведење, који налази се на Сењаку и изграђен је 1935. године. Према легенди она је уснула сан да баш на том месту треба изградити цркву што је и учинила. Такође, са својим мужем Ристом подигла је зграду Математичке гимназије у Београду, као и зграду у Змај Јовиној улици број 5 у Београду саграђеној 1928. године према пројекту архитекте Глигорија Вукчевића. Даровала је и земљиште за изградњу сиротишта. Захваљујући свом великом доприносу и добротворном раду, једна улица на Сењаку понела је њено име.

Предање нам сведочи да одабир локације за подизање манастирске цркве није био случајан. Наиме, ктиторка манастира Ваведење, Персида Миленковић, три пута је уснула исти сан, по коме треба да подигне цркву управо на Топчидерском брду.

детаљније…