ВЛАДИКА АРСЕНИЈЕ СЛУЖИО ПОМЕН АРХИМАНДРИТУ ГАВРИЛУ У МАНАСТИРУ ВАВЕДЕЊЕ У БЕОГРАДУ

Његово Преосвештенство Епископ топлички г-дин Арсеније у Манастиру Ваведење Пресвете Богородице у Београду служио је помен Архимандриту Гаврилу (Вучковићу), игуману Манастира Лепавина.

* * *

Телевизија Храм

син

Протојереј Андреј Ткачов: БЕСЕДА ПРЕД ПЛАШТАНИЦОМ

Станимо добро, хришћани, станимо са страхом! Станимо са свештеним страхом у дому Бога нашег испред Спаситељевог гроба као испред отворене књиге.

Ево краја земаљског труда Сина Божијег, Који није учинио грех и Који ни за шта није био крив. Љубав према људима довела Га је с неба на земљу, а људска злоба Га је одвела на муке. Али он није само убијен, већ је прво осуђен, при чему је злочин заоденут у закон. И није једноставно погубљен, већ је злостављан и мучен, људи су Му се ругали и били су злуради, као да посредством својих дела објављују сродство с демонима.

ЧИТАЈ ДАЉЕ…

Архимандрит Кирилл (Павлов): ПРОПОВЕДЬ НА ВЕЛИКУЮ СУББОТУ

Враги Христовы до того поддались влиянию духа злобы, что ярость их против Господа Иисуса вышла совершенно из границ не только умеренности и приличия, но и здравого смысла. Умер Христос на Кресте и похоронен; и, казалось бы, чего им еще нужно, когда они достигли своей цели? Но злоба их на этом не успокаивается, она и Умершему не дает покоя, оскорбляя Его, называя пред Пилатом льстецом и обманщиком, для уверения в чем и гроб Его утверждает печатью и приставляет к нему стражу.

Нынешний день стал некогда днем решительной и окончательной борьбы, борьбы не на жизнь, а на смерть между двумя царствами – царством тьмы и зла и царством добра и света. Сатана, посрамленный Иисусом Христом в пустыне, к настоящему времени успел распалить сердца врагов Спасителя самой сильной против Него злобой – до такой степени, до какой человек сам собою никогда не в состоянии и дойти.

ЧИТАТЬ ДАЛЕЕ…

Свети Владика Николај Велимировић: НАВЕЧЕРЈЕ ВАСКРСА

Драга браћо и сестре, децо православна, позван сам да вам говорим данас, у овај последњи дан Часнога поста.

Православни светитељи од старине прописали су овај седмонедељни пост, да нам послужи као припрема за велико весеље, за Васкрсну радост.

Ви знате како се људи припремају на особени начин за сваки радосни дан: за српску крсну славу, или за свадбу, за рођендан или за крштење, за прославу неког фамилијарног или државног празновања. Купује се ново одело, уређује се кућа, чисти се и пере, спремају се дарови. И што год је радоснија очекивана свечаност, то су и припреме веће. Што се више трудимо и знојимо у припремању, то веселији бива онај дан. Што се више штедило или жртвовало ради оног дана, то нам је он драгоценији и светлији.

ЧИТАЈ ДАЉЕ…