Сада се све испуни светлошћу: небо, и земља, и преисподња… Христос васкрсе!

Дечице Божија! Поздрављам вас од преобиља неземаљске радости, озарујући вас силом божанствених речи: „Христос васкрсе!“

Благодатни пламен те спасоносне вести, који се поново у снажном пламену распламсао над Гробом Господњим, потекао је по свету!

Преиспунивши се светлошћу тог пламена, Црква Божија нам га данас дарује: „Христос васкрсе!“

Љубљена у Христу браћо и сестре, пријатељи моји! Ви сте, наравно, и сами приметили да се, међу многим нашим великим и радосним хришћанским празницима, по својој свечаности и посебној радости издваја празник светлог Христовог Васкрсења – празник над празницима и свечаност над свечаностима!

У нашој Православној цркви не постоји служба која би била величанственија и упечатљивија од васкршњег (пасхалног) јутрења. Управо због тога сви верујући тако хитају у храм на васкршњу (пасхалну) ноћ.

Васкршње (пасхално) богослужење је уистину слично велелепној гозби, коју је Господ приуготовио свима што притичу под благодатну сеницу Његовог дома.

Замислите се над садржајем Васкршње речи светог Јована Златоустог! С очинском нежношћу и радошћу прима Господ оне, који Га љубе свим својим бићем. „Блажен је онај, који се потрудио од првога часа“ – то су они, који од ране младости непоколебиво корачају Његовим божанственим стопама.

Он, међутим, не одбацује ни оне, који су се, надвладавши сумњу у својој души, приближили Богу тек у зрелим, па чак и у поодмаклим годинама. „Да се не би уплашили свог оклевања, Господ с љубављу прима и последњег као и првог: Он прихвата дела и целива намере.“

Несумњиво је да сте сви ви, који сте током васкршње (пасхалне) ноћи били у храму, осетили необично усхићење… Наше душе су ликовале, преиспуњене осећањем благодарности нашем Господу Спаситељу за вечни живот који је свима нама подарио. Васкрсли Христос је људски род са земље узнео на небо и човековом постојању дао узвишен и племенит смисао.

Човекова душа жуди за вечно срећним животом. Он трага за њим.. Због тога људи тако журе у храм Божији на светло јутрење. Не само верујући, него и они који су својом свешћу далеко од хришћанске религије.

Они не долазе овамо само због тога, да би посматрали свечаност хришћанског богослужења. Њихова душа, која је приликом рођења дата сваком човеку, тежи ка светлости незалазног Сунца Правде, тежи ка истини.

Верујући људи током те свете ноћи са посебном снагом осећају светлу радост Васкрсења Христовог која се изобилно излива.

То не би требало да нас чуди. Васкрсење Христово је темељ наше вере, то је неразрушиви ослонац у нашем земаљском животу.

Христос је Својим васкрсењем омогућио људима да схвате истинитост Његовог божанства, истинитост Његовог узвишеног учења, спасоносни карактер Његове смрти. Васкрсење Христово је завршетак Његовог животног подвига. Другачији крај није ни могао да постоји, јер је то непосредна последица моралног смисла Христовог живота.

Да Христос није васкрсао, узалудна би била и наша проповед и наша вера, каже апостол Павле. Међутим, Христос је васкрсао и са Собом саваскрсао васцело човечанство!

Спаситељ је на земљу, људима, донео савршену радост. Због тога током васкршње (пасхалне) ноћи у Цркви слушамо песмопојање, и сами учествујући у њему: „Васкрсењу Твојему, Христе, поју ангели на Небесима, удостој и нас на земљи да те славимо чистога срца!“

У Својој молитви пред крсна страдања, Он од Оца Небеског тражи да људима подариту велику радост: Посвети их истиномТвојом… да имају радост Моју испуњену у себи (Јн. 17; 17, 13).

С Васкрсењем Христовим, човеку се отворио нови свет светости и истине блаженства.

Током Свог земаљског живота, Спаситељ је више пута изговорио речи, драгоцене за верујућу душу: Ја живим, и ви ћете живети (Јн. 14; 19) и Мир Свој дајем вам (Јн. 14; 27). Ово сам вам казао да радост Моја у вама остане и радост ваша да се испуни (Јн. 15; 11).

За човека се отворио нови живот. Њему је омогућено да умре за грех, да би васкрсао са Христом и живео са Њим.

У Посланици Римљанима, апостол Павле каже: Ако постадосмо сједињени с обликом смрти Његове, онда ћемо и са васкрсењем… ако ли умресмо са Христом, верујемо да ћемо са Њим и живети (6; 5, 8).

„Пасха, која нам рајске двери отвара“, певамо у Пасхалном канону.

Не постоји, драги моји, светлија радост од васкршње (пасхалне). Ми се радујемо зато, што нам се у Васкрсењу отворио наш вечни живот.

Наша васкршња (пасхална) радост – то је радост због преображаја (промене) васцелог нашег живота у живот непропадљиви, због наше тежње ка бесмртном добру, ка непропадљивој лепоти.

Ми сада празнујемо савршавање велике тајне – Васкрсења Христовог, победу Животодавца над смрћу! Наш Спаситељ је тријумфовао над злом и тамом, и због тога је богослужење наше Православне Цркве толико испуњено ликовањем и радошћу.

Верујући су ишчекивали ту свечану службу, припремајући се за њу током дугих седмица свете Четрдесетнице. Природно је што су сада срца испуњена неописивом радошћу.

Најдубљи смисао Васкрсења Христовог садржи се у вечном животу који је Он даровао свим Својим следбеницима. И ево, већ готово пуних две хиљаде година, Његови следбеници непоколебиво верују не само у то да је Христос васкрсао, него и у своје будуће васкрсење за вечни живот.

У време Свог земаљског живота, Христос је више пута говорио о Себи као о носиоцу живота и васкрсења. Међутим, те речи божанственог Учитеља су тада биле неразумљиве не само народу, него и Његовим ученицима и апостолима.

Смисао тих речи постао је разумљив тек након Васкрсења Христовог. Тек тада су и Његови ученици разумели да је Он уистину Владика живота и Победник смрти. Они су пошли да о томе проповедају по читавом свету.

Ми, љубљени, у тим радосним данима честитамо једни другима, изговарајући: „Христос васкрсе!“ Тако ћемо се поздрављати током четрдесет дана, до дана Вазнесења Господњег.

Само две речи! Међутим, то су прекрасне речи, које изражавају непоколебиву веру у истину о нашој бесмртности, најрадоснију за људско срце.

Христос је Живот! Он је много пута говорио о Себи управо као о носиоцу живота и васкрсења, као о извору вечног живота, бесконачног за онога, који буде веровао у Њега.

Христос васкрсе – и нека се наша душа радује у Господу!

Христос васкрсе – и ишчезава страх пред смрћу.

Христос васкрсе – и наша срца се испуњавају радосном вером да ћемо након Њега н ми васкрснути.

Празновати Васкрс (Пасху) – то значи свим срцем познати силу и величину Васкрсења Христовог.

Празновати Васкрс (Пасху) – то значи постати нови човек.

Празновати Васкрс (Пасху) – то значи свим срцем и помислима благодарити и прослављати Бога због Његовог неизрецивог дара дара васкрсења и љубави.

И ми, заједно с вама, у тим данима ликујемо и радосно прослављамо, хвалећи и прослављајући подвиг победе божанствене љубави.

Христос васкрсе!

Отворимо своја срца за сусрет са Оним, Који је нас ради пострадао, умро и васкрсао. Он ће ући и испуниће наш живот Собом и Својом светлошћу, преображавајући наше душе. Ми ћемо пак, као одговор на то, с љубављу кренути за Њим по нашем крсном путу јер на његовом крају, несумњиво, блиста и наше васкрсење за вечни живот.

Празновати Васкрс (Пасху) – то значи постати нови човек. То спасоносно стање наших душа, љубљени, ја вам желим од свег срца!

1993. г.

* * *

Преузето са – Светосавље

Comments are closed.

Translate »