Трећи део звучног записа са Међународног симпосиона под насловом „Монаштво у Српској Православној Цркви данас“, који је одржан у Епархији врањској 7. и 8. октобра 2017.
У овом делу говоре: монахиња Теодора, намесница манастира Ваведење у Београду, на тему ОБНОВА СРПСКОГ ЖЕНСКОГ МОНАШТВА – КУВЕЖДИНСКО СЕСТРИНСТВО, потом јеромонах Рафаило, игуман манастир Подмаине код Будве, на тему ПАТЊЕ КАО УДЕО САВРЕМЕНОГ МОНАШТВА, као и игуманија Јефремија, настојатељица манастира Св. Стефан у Епархији врањској, на тему МОНАШТВО ДАНАС.
*
* * *
Извор: Радио Слово Љубве
Сваки пут када се обрем у манастиру Свете Марије у румунском Текирголу обузима ме трепет од мисли о мноштву мојих сагрешења, свесних и несвесних. И прва моја жеља је да уђем у келију великог духовника Арсенија (Папачока), да бих од њега барем добила благослов. А када, упркос очекивањима, будеш удостојен огромне привилегије да разговараш с њим, време почиње да добија неку посебну димензију. У наше време оно тече сувише брзо и текирголски светац нас учи да не губимо ни тренутка, већ да све време које нам је дато искористимо за своје спасење.
Његово Преосвештенство Епископ моравички г. Антоније служио је 17. октобра 2017. године, на празник Светих Стефана и Јелене Штиљановић, свету архијерејску Литургију у Саборној цркви у Београду.
Ексклузивно за Слово љубве говоре архимандрит Методије, игуман српске царске Лавре на Светој Гори, манастира Хиландара, монахиња Пајсија из манастира Св. Стефан у Епархији врањској, мати Теодора настојатељица манастира Ваведење у Београду и мати Злата из манастира Богородице Тројеручице под Авалом. Сви они су били на међународном Симпосиону „Монаштво у Српској Православној Цркви данас“, одржаном у Епархији врањској у организацији Свеправославног друштва „Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски“, 7 и 8. октобра 2017, на којем се окупило преко 80 монаха и монахиња из више епархија СПЦ , као и са Св. Горе, из Грчке и Пољске. Питали смо о основним изазовима са којима се сусреће монаштво данас, колико се ослањамо на наше Хиландарско наслеђе, какве плодове је донео поглед у духовни живот „другог“, колико смо као народ сазрели у духовном смислу и много тога још.